U ponedeljak, 26. decembra 2011. godine, u pres sali Vlade AP Vojvodine, Pokrajinska sekretarka za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine Dušanka Sremački, dipl.inž.građ. јe sa saradnicima održala pres konferenciju na kojoj je prezentovala rezultate rada u ovoj godini, koju je okarakterisala bremenitim poslovima, institucionalnim promenama, izradom značajnih strateških dokumenata i potrebom da se taj rad prikaže javnosti, u skladu sa Arhuskom konvencijom, značajan dokument na koji se Republika Srbija obavezala. Pored toga, predstavljen je rad javnih preduzeća i ustanove iz nadležnosti Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine: JP „Nacionalni park Fruška gora“, JP „Zavod za urbanizam Vojvodine“ i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
Regionalni prostorni plan AP Vojvodine istorijska je činjenica, jer je posle 33 godine pod krovom Skupštine AP Vojvodine ovaj dokument usvojen. On ima viziju razvoja prostora Vojvodine i pretpostavlja da će se do 2020. godine region razviti jednim dinamičnim načinom, da će Vojvodina postati konkurentnija, sa zdravijom i kvalitetnijom životnom sredinom, da će Vojvodina nastaviti da visoko nosi vrednosti multikulturalne zajednice, da će uređivati i štititi svoje prirodne i kulturne vrednosti i da će u Vojvodini sa više socijalne pravde živeti više građana nego što ih sada ima. Veliki zadatak koji smo sebi postavili je urađen. U izradi Regionalnog prostornog plana AP Vojvodine učestvovalo je više od 80 naučnika i stručnjaka - izjavila je Dušanka Sremački i dodala da sada predstoji njegova implementacija, odnosno priprema projekata za prvih pet godina.
Sremačka je istakla kao veoma značajnu aktivnost donošenje Prostornog plana infrastrukturnog koridora: državnog puta I reda Novi Sad-Ruma-Šabac i državnog puta I reda Šabac-Loznica. Donošenjem ovog dokumenta stvoren je zakonski i planski osnov za izdavanje dozvola i izgradnju ovog putnog pravca i tunela kroz Frušku goru, što je, prema rečima Sremačke, "dokument koji život znači za Srem i Vojvodinu". Od izuzetnog značaja je i donošenje prostorno-planske dokumentacije područja posebne namene zaštićenih područja. U Vojvodini imamo više od šest posto zaštićenih prirodnih područja sa posebnim odlikama, a mi se trudimo da planskim dokumentima taj prostor štitimo i stavimo u funkciju održivog razvoja, kako bi bio resurs za dinamičniji ekonomski i socijalni razvoj.
Značajan posao Sekretarijata odnosio se i na građevinske dozvole za različite vrste objekata, koje su izdavane u zakonskom roku, što je veoma važno zbog investiranja u Vojvodini. Izdvojila bih dozvole za magistralne puteve i obilaznice, recimo oko Vršca, Bačke Topole i Malog Iđoša. Izdali smo dozvole za objekte komunalne infrastrukture, kao što je regionalna deponija u Sremskoj Mitrovici, ali i u Subotici i Inđiji gde su izdate lokacijske dozvole. Izdate su dozvole za izgradnju fabrika vode u Inđiji i Apatinu, Somboru, rekonstrukciju fabrike vode u Novom Sadu, izgradnju prečistača u Subotici, Temerinu, Vrbasu, te sanaciju prečistača u Rumi. Izuzetno su značajne aktivnosti u Pančevu, na modernizaciji Rafinerije nafte, gde se čitav niz objekata gradi ili rekonstruiše. Upravo očekujemo da se pripremi dokumentacija glavnog projekta, kako bi izdali građevinsku dozvolu za izgradnju novog "Žeželjevog mosta" preko Dunava, koji će imati dva železnička koloseka, rekla je Dušanka Sremački.
U sektoru zaštite životne sredine, Sekretarijat se bavi izuzetno osetljivim poslovima zato što moramo da kažemo da je Vojvodina dostigla jedan civilizacijski stepen da je vrlo senzibilisana na stanje životne sredine, ma kako nam ti rezultati još uvek nisu dovoljno dobri, kazala je Sremačka. Ali, to je jedna od zasluga Sekretarijata, kod upravljanja otpadom i kod monitoringa i kontrole životnih parametara - kvaliteta vazduha, vode, zemljišta. Kvalitet životne sredine u Vojvodini se popravlja. Jedan primer, navela je Sremačka, u Vojvodini je u 2008. godini bilo 569 divljih deponija. U ovoj godini imamo za devet posto manje tih deponija. - Nije dovoljno, ali ohrabruje.
Uspostavljeno je devet regiona za integralno upravljanje otpadom, koji podrazumevaju izgradnju regionalnih deponija sa odgovarajućim brojem postrojenja. Data je saglasnost za tri regionalna plana za upravljanje otpadom (Novi Sad, Inđija i Zrenjanin) i saglasnost na pet planova sanacije i rekultivacije postojećih opštinskih deponija, izdato je 128 dozvola za upravljanje otpadom i 65 za sakupljanje i tretman.
Sekretarijat sa svojim budžetom podržava i lokalne samouprave u donošenju strateških dokumenata i u raznim aktivnostima koje su u službi poboljšanja kvaliteta životne sredine. Godinama se neguje saradnja sa strukovnim organizacijama i nevladinim sektorom.
Direktor Nacionalnog parka Fruška gora Dobrivoj Antonić naglasio je važnost donošenje Master plana razvoja Fruške gore do 2022., kojim su razrađeni elementi prostornog razvoja i Dugoročnog plana upravljanja Fruškom gorom u narednih 10 godina.
Sve planirane godišnje aktivnosti su realizovane i godina je bila poslovno uspešna. Prvi smo izradili nacrt Zakona o Fruškoj gori, kojim se predviđa proširenje površine Parka na 26.675 hektara. Šumskim eko-sistemima se racionalno gazdovalo, obavljeni su svi radovi na zaštiti šuma, na obnavljanju i negovanju šuma, održavanju šumskih puteva, proizvedeno je više od 150 hiljada sadnica, racionalno se gazdovalo populacijom divljači i ribljim fondom. Godinu karakteriše i početak primene Zakona o restituciji, i od 5.999 hektara koliko treba da se vrati srpskim manastirima, vraćeno je 1.827 hektara. NP Fruška gora uključena je u aktivnosti vezane za uspostavljanje nacionalne ekološke mreže Natura 2000. Uključeni smo u više od 30, što domaćih što međunarodnih projekata. Započete su pripreme za realizaciju IPA projekata sa Hrvatskom i BiH, kao i određenih projekata prema fondovima Jugoistočne Evrope. Naša čuvarska služba je izuzetno bila aktivna ove godine na očuvanju prirodnih vrednosti, naveo je Antonić.
Vladimir Zelenović, direktor JP „Zavod za urbanizam Vojvodine“ Novi Sad naveo je da je Zavod za osnivača izradio niz prostornih planova: - Kad su u pitanju zaštićena prirodna dobra, spomenuo bih Nacionalni park Frušku goru, Deliblatsku peščaru, Obedsku baru i Carsku baru. Završava se posao na izradi planova za specijalne rezervate prirode Zasavica, Koviljsko-petrovaradinski rit i Gornje Podunavlje.
Prethodne dve godine bile su u znaku izrade Regionalnog prostornog plana Vojvodine, u čemu je intenzivno učestvovalo 50 radnika Zavoda.
Zavod je učestvovao i na javnim konkursima i tenderima. Izrađeni su planovi infrastrukturnih koridora M19 i M21, a naredne godine biće završen drugi veliki prostorni plan puta M24, tzv. Banatske magistrale. Stručnjaci Zavoda završavaju plan saobraćajnog koridora X od Horgoša do Beograda i od Beograda do Batrovaca. Urađeno je niz poslova na osnovu tendera Elektromreže Srbije, gde je, između ostalih, završen plan područja posebne namene infrastrukturnog koridora 400 kilovoltnog dalekovoda, od Pančeva do Vršca i rumunske granice. Zavod radi prostorno plansku dokumentaciju za više od 30 lokalnih samouprava u Vojvodini. Za narednu godinu Zavod planira izradu plana područja reke Tise, kao i prostornog plana gasovoda Južni tok čiji je naručilac Gasprom-njeft. Zavod je učestvovao i u četiri velika međunarodna projekta.
Prema rečima direktorke Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode dr Biljane Panjković ova ustanova je tokom 2011. godine izradila devet studija zaštite na 15 posto površina Vojvodine i sedam studija zaštite u skladu sa usklađivanjem sa Zakonom o zaštiti prirode. Novim studijama stekli su se uslovi za povećanje površina pod zaštitom za skoro četiri hiljade hektara, odnosno 7,2 posto.
