Srni, tvoru, lisici, zmijama boi i pitonu, i još mnogim vrstama divljih životinja, u Zološkom vrtu na Paliću u ponedeljak se pridružila grupa od osam makaki majmuna. Grupa malih primata uz četiri divlje patke pronađeni su na graničnom prelazu Horgoš u kolima našeg građanina koji je pokušao da ih prebaci u Mađarsku.

Samo ove godine u Prihvatilište u Zoo-vrtu na Paliću primljene su 403 jedinke 84 vrste životinja zaplenjenih prilikom pokušaja šverca. Od 2004. godine, kada je Zoo-vrt otvorio vrata stanarima koji su žrtve šverca, trovanja ili nasilja, u Prihvatilište za životinje smeštene su 1.234 zverke. 

Zoo-vrt na Paliću puni se stalno pravo sa Horgoša, Gradine, Batrovaca i s drugih graničnih prelaza. Dolaze brojne retke i atraktivne vrste ptica, gmizavaca, vodozemaca, sisara.

Atraktivne egzotične životinje najčešće su meta krijumčarenja, i to neretko u jako lošim uslovima, a po prihodima, ova vrsta trgovine trenutno se nalazi tik iza šverca narkotika i oružja.

- Najtužnije je što više od tri četvrtine uhvaćenih životinja ugine ili se povredi prilikom neadekvatnog transporta - kaže Mirjana Alapović iz Zoološkog vrta na Paliću. - Za sve životinje koje dođu kod nas obezbeđen je neophodan smeštaj, veterinarska i timariteljska nega. Mnoge iziskuju posebne uslove držanja i ishrane. One nisu automatski u vlasništvu vrta, već tu borave do okončanja sudskog spora, posle koga se ili vraćaju vlasniku i ili ostaju kod nas.

U proteklih osam godina kapaciteti „sigurne kuće“ su nekoliko puta proširivani republičkim i pokrajinskim sredstvima, kao i donacijama iz EU. Prošle godine izgrađen je novi akvarijum, a sa Fondom za zaštitu životne sredine bila je dogovorena i izgradnja objekta za smeštaj velikih zveri i tropskih životinja. Međutim, kako je Fond u međuvremenu ukinut, ugovor o izgradnji je na čekanju.

- Trenutni kapaciteti nisu dovoljni da prime sve životinje kojima je neophodna pomoć - dodaje naša sagovornica. - Takođe, troškovi održavanja prihvatilišta su izuzetno veliki i sopstvenim sredstvima vrt ne bi mogao da održi rad koji je sve obimniji i uveliko zavisi od finansiranja nadležnih ustanova. Zbog toga je pomoć države neophodna i ona mora formirati službu, koja će, osim inspektora, vršiti logistički deo posla, odnosno prevoz jedinki na adekvatan način do Zoo-vrta. 

LEPTIRI KAO SUVO ZLATO

Koliki se novac obrne ilegalnom trgovinom retkih i zaštićenih niko ne može sa sigurnošću da precizira, ali carinici su saglasni da je ova vrsta šverca, verovali ili ne, unosnija od trafikinga.

Srbija je donedavno bila peta zemlja u Evropi po krijumčarenju retkih ptica, naročito zaštićenih grabljivica, koje donose najveći profit. Grupe su dobro organizovane i teško im se ulazi u trag, a nezvanično saznajemo da jedan soko koji se izveze na Bliski istok košta oko 50.000 evra!

Na crno tržište dospevaju i jaja retkih ptica, a primera radi, jaje pelikana, tako, košta oko 5.000 evra.

Svi se sećaju i slučaja kada je otkrivena kolekcija od 98 leptira sa Solomonskih Ostrva vredna 10.000 evra. Mađarski carinici su takođe pronašli 181 kornjaču koje su iz naše zemlje krenule ka Nemačkoj, gde bi bile prodate za 100 evra po komadu.

Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:403849-Sverc-zivotinja-Majmuni-kao-azilanti