STOP GMO
14.11.2012
Odbor za zaštitu životne sredine Skupštine Republike Srbije, organizovao je, 13. novembra 2012. godine, u Domu Narodne Skupštine u Beogradu prvo javno slušanje, tačnije debatu, na temu:”Uticaj genetički modifikovanih organizama na životnu sredinu i zdravlje”. Program je bio podeljen na tri panel-diskusije, a uvodničari su bili predstavnici ministarstava koji se bave ovom temom, zatim eminentni stručnjaci iz oblasti poljoprivrede, profesori fakulteta, predstavnici asocijacija i udruženja.
Između ostalih, u publici su bili predstavnici udruženja građana, među kojima i subotički Centar za ekologiju i održivi razvoj, CEKOR, i Udruženje TERRA’S.
Uključujući se u diskusiju, Snježana Mitrović, je podsetila da su pre više od 20 godina stručnjaci Udruženja TERRA’S počeli sa udaranjem temelja ovoj privrednoj grani i tek 2000. godine je usvojen prvi Zakonski akt. Međutim, zadnju deceniju za svakog ministra poljoprivrede, organska proizvodnja je razvojna šansa Srbije, naravno samo na rečima.
Naglasila je da se Srbija nalazi na prekretnici, odnosno da mora izabrati između GMO i organske proizvodnje hrane, jer jedno sa drugim ne ide.
- Mi nudimo rešenje, odnosno alternativu GMO, a to je organska proizvodnja koja je poznanica. Zna se da je u službi očuvanja zdravlja i životne sredine, ali isto tako je činjenica da je u ovoj ekonomskoj krizi u svetu jedino došlo do rasta ove privredne grane. Sve više je zainteresovanih poljoprivrednika, ali i inostranih trgovaca za organskom hranom. Uz stvarnu podršku države, povećavaće se i količine, što će obezbediti jedan od najvažnijih uslova za izvoz.
A šta je GMO, zapitala se Snježana Mitrović, te dodala:
- Nisam stučnjak i ne mogu komentarisati, ali smo mi na Palićkom festivalu u okviru ECO DOX programa prikazali dokumentarni film „Naučnici pod opsadom” u kojem, zbog iznošenja dokaza o štetnosti GMO na zdravlje ljudi, jedan mađarski naučnik ostaje bez posla i posle 30 godina provedenih u Londonu morao se vratiti u rodnu Mađarsku. A kad sam već spomenula našeg severnog suseda, ne treba izmišljati toplu vodu, već prepisati njihov model: ustavom je zabranjen GMO, a, ipak, su članica Svetske trgovinske organizacije.
Kao kuriozitet je podatak da je većina diskutanata spominjala organsku poljoprivredu. Čulo se da bi posledice eventualnog uvođenja GMO, bila gubljenje nezavisnosti u toj oblasti. Pritom su naše prednosti upravo razvoj organske, ali i konvencionalne, kao dobre poljoprivredne prakse.
Nataša Đereg, iz CEKOR-a se pripremila za uvodno izlaganje kojeg je morala da se odrekne u korist trominutne diskusije, te celokupan tekst možete pročitati ovde.
Želja svih diskutanata je bila da se, pre svega, javnost upozna o GMO, a sutra ako je potrebno raspiše i referendum, jer ovo je ozbiljna stvar za građane Srbije.
Ne skrivajući svoje zadovoljstvo brojnošću, stručnošću, ali i kulturnim ponašanjem učesnika i pored sučeljenih mišljenja, predsednica Odbora za zaštitu životne sredine, Milica Vojić Marković, je najavila za februar ponovno stavljanje ove teme na dnevni red, a u međuvremenu će biti organizovana javna slušanja iz drugih oblasti.
