f Kako finansirati ekološke nvo? - Arhus Centar Subotica
Aarhus centar subotica

Kako finansirati ekološke nvo?

23.11.2012

Pri raspisivanju konkursa  za finansiranje projekata ekoloških nevladinih organizacija (NVO), bez obzira da li se konkursi raspisuju na lokalnom, regionalnom, pokrajinskom ili republičkom nivou, uslovi konkursa su apsolutno isti za sve organizacije.
Da li treba da bude tako?
Postoje najmanje dve vrste ekoloških NVO. Prve su one koje imaju zaposlene (dakle, radi se o nekoj vrsti poluprofesionalne ili profesionalne ekološke NVO ) i druge,  čisto amaterske (volonterske), zasnovane na radu entuzijasta koji imaju svoje redovno radno mesto, a deo svog slobodnog vremena i ljubavi prema čistoj i nezagađenoj životnoj sredini posvećuju radu u NVO.
Da li za ove dve  vrste ekoloških NVO treba da budu isti uslovi konkursa?
Svakako ne.
          Ako je  u nekoj  ekološkoj NVO glavno i jedino zanimanje prvog čoveka organizacije predsednik, direktor ili menadžer ekološke organizacije (to mu je praktično radno mesto), i on može svakog dana da odvoji nekoliko časova svog rada za svoju „ekološku NVO “, onda amaterske (volonterske) organizacije ne mogu da budu ravnopravni takmaci u raspodeli finasijskih sredstava za zaštitu i unapređenje životne sredine sa takvim ekološkim organizacijama. Ako se poluprofesionalnim ili profesionalnim ekološkim NVO zgodi da u svojom lokalnoj životnoj sredini imaju velike zagađivače (što, gledano sa opšteg gledišta, nije sreća, ali se takve NVO osnivaju upravo u takvim sredinama), to može biti dobar razlog za pisanje projekata kojima se potražuju velika finansijska sredstva (što, sa stanovišta predsednika, direktora ili menadžera takve NVO jeste sreća, jer može, u šta nema sumnje, za sebe, na ime „naknade“ za uloženi rad, da odvoji znatan deo odobrenih sredstava, često 20-30% od celokupne sume, te na taj način sebi obezbedi pristojno radno mesto). 
Da bi se eliminisao negativan uticaj velikog ili velikih zagađivača treba obezbediti veliki novac, pa je razumljivo zalaganje predsednika, direktora ili menadžera  ekoloških NVO iz takvih sredina da jedini ili glavni kriterijum za  katastar ekoloških NVO ili raspodelu sredstava budu reference ekoloških NVO. 
Šta da rade (male) amaterske (volonterske) ekološke NVO ili ekološke NVO iz sredine gde nema velikih zagađivača ili zagađenja? Takvih organizacija je najviše, ali one „prometuju“ manji deo novca koji se dodeljuje ekološkim NVO. Na koji način one mogu da obezbede reference sa kojima bi stale rame uz rame sa poluprofesionalnim ili profesionalnim ekološkim NVO?  
Takve organizacije nemaju ni teoretske šanse da konkurišu poluprofesionalnim ili profesionalnim ekološkim NVO. Rad u ove dve vrste ekoloških NVO je bitno različit: u poluprofesionalnim ili profesionalnim ekološkim NVO živi se od ekologije, dok se u amaterskim (volonterskim) ekološkim NVO živi za ekologiju. To su dve sasvim različite stvari ,te stoga treba isti raspisivač konkursa, naročito oni sa republičkog nivoa, istovremeno da raspisuje posebne konkurse za ove dve grupe ekoloških NVO. Treba tačno odrediti koliko se odvaja novca za ekološke NVO koje imaju zaposlene i volonterske ekološke NVO.
Zašto smo u trećem pasusu napisali „ekološke NVO“ ?
U Zakonu o udruženjima rečeno je da ako organizacija ne održi skupštinu u dve godine, ta organizacija se briše iz Registra udruženja. Postavljamo jednostavno pitanje: ko je zadužen (ko dokazuje) i na koji način može da prekontroliše, utvrdi ili da dokaže da li  neka organizacija ima ili nema skupštinu kao najviši organ ili da li je ili nije održana  sednica skupštine u toku te dve godine? Zašto postavljamo ovo pitanje? Zato što iza neke organizacije može da stoji samo pojedinac  (organizacija - to sam ja)  i da  navodnu ekološku organizaciju (praktično nepostojeću organizaciju) koristi za pribavaljnje velikog novca, pri čemu dobar deo može da ode na „lični dohodak“ predsednika, direktora ili menadžera te  „organizacije“ - što na balkanskim prostorima nije ništa čudno. Dostavljanje „zapisnika“ sa „održane“  sednice skupštine  takvog  „udruženja“ je najmanji problem.
DOSTAVLjENO  e-mail poštom:
                                    - Sredstvima informisanja ;
                                    - Ministarstvu energetke, razvoja i zaštite životne sredine 
                                       (mirko.grubisic@merz.gov.rs ) ;
                                    - Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam, graditeljstvo i 
                                       zaštitu životne sredine  (ekolog@vojvodina.gov.rs );
Izvor: EPO

Povratak...