Počela javna rasprava nacrta SLOR grada Subotice
07.12.2012
- Javna rasprava o izradi Strategije lokalnog održivog razvoja (SLOR) grada Subotice za period od 2013. do 2022. godine počela je danas i trajaće do 17. decembra. U okviru javne rasprave planirana je i druga, završna Partnerska skupština koja će se u Velikoj većnici Gradske kuće održati u petak, 14. decembra 2012. godine, sa početkom u 11 časova, saopštio je, na pres-konferenciji u Medija-centru Gradske kuće, član Gradskog veća zadužen za investicije Dragi Vučković.
Strategija lokalnog održivog razvoja započeta je u junu prošle godine, kada je doneta odluka da se Strategija izradi, a nakon toga stručne službe i radni timovi pristupili su izradi Strategije, rekao je Vučković.
- Prva Partnerska skupština i rad po grupama odvijali su se u novembru i decembru prošle godine i ukupan rezultat tih dešavanja, razgovora i predloga je, zapravo, predlog Strategije koji će biti istaknut na uvid za javnu raspravu. Strategija nije ni savršena, ni konačna, ona je živ dokument. Cilj je da se i naši sugrađani uključe u izradu jednog planskog dokumenta koji nam je neophodan da prepoznamo sebe kroz taj dokument i da prepoznamo da li imamo dovoljno snage i kapaciteta da predvidimo kuda bi Subotica trebalo da ide, kazao je Dragi Vučković.
Značaj strateškog planiranja je prepoznat vekovima unazad i preuzeo ga je i javni sektor prvenstveno iz privatnog sektora, kazao je Zoran Krtinić, konsultant Stalne konferencije gradova i opšina (SKGO) koji je pomogao izradu SLOR grada Subotice. On je rekao da je u Srbiji proces strateškog planiranja prva počela da implementira u javnom sektoru, dakle u lokalnim samoupravama, upravo SKGO.
- Svaka strategija, kako se i radilo u tih devet radnih grupa koje su intenzivno radile uz podršku tima za pripremu na operativnom nivou u gradu, počinje tako da se prvo dođe do zajedničke vizije - gde hoćemo da idemo i kako vidimo Suboticu za 10 godina, a onda je trebalo videti gde smo sad. Dakle, napraviti jednu swot analizu - u čemu je Subotica jaka, koje su slabosti, koje su mogućnosti i pretnje i onda da se vidi kako da se stigne do te željene situacije, do vizije. To i jeste strategija, istakao je Zoran Krtinić.
Na osnovu te vizije određeni su prioriteti, postavljeni strateški ciljevi koji su razbijeni na specifične ciljeve kako bi se došlo do nivoa projektnih ideja, kazao je Krtinić, i dodao da je to dodatna vrednost Strategije, jer više od polovine postojećih strategija u Srbiji nije operacionalizovano do nivoa projekata, što znatno otežava implementaciju.
Grad Subotica je u prethodnom periodu razvio relativno uspešnu praksu projektnog načina rada kao oblika finansiranja različitih vrsta projekata, a u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji ovaj tip delatnosti će sve više dobijati na značaju, rekao je koordinator za projekte i investicije grada Subotice Aleksandar T. Lovčanski.
- Anticipirajući takvu dinamiku, uobličen je tzv. Akcioni plan koji je zapravo integralni deo strategije, operativni dokument koji pomaže implementaciju strategije. U procesu pripreme Akcionog plana definisani su konkretni projekti koji se realno mogu ostvariti u periodu važenja strategije. Za sve četiri oblasti pokrivene Strategijom - ekonomski razvoj, društveni razvoj, zaštita životne sredine i razvoj efikasne uprave - definisano je preko 300 pojedinačnih projekata sa različitim stepenom prioriteta realizacije, naglasio je Lovčanski.
Prema njegovim rečima, spisak projektnih ideja u okviru Strategije od ključnog je značaja ne samo za pravovremeno planiranje gradskog budžeta nego i zbog toga što je njihovo finansiranje često uslovljeno postojanjem strateškog, planskog dokumenta. Naime, EU, kao najveći finansijer domaćih projekata, podrazumeva postojanje starteških dokumenata koji definišu prioritete u različitim politikama, kao što su ekonomska, socijalna, poljoprivredna i druge.
- U okviru prve dve komponente Instrumenta za pretpristupnu pomoć EU, kao bitan element prilikom prijavljivanja projektnih predloga za finansiranje, figurirao je, primera radi, zahtev za usklađenošću dotičnog projekta sa strateškim dokumentima kako na lokalnom, tako i na regionalnom, nacionalnom, pa i međunarodnom nivou. Ako ste uspeli da dokažete da vaš projekat proizilazi iz strateški postavljenih ciljeva po vertikali lokal-region-država, onda je takva projektna prijava po pravilu dobijala visoku ocenu, a time i preporuku za alociranje sredstava. Poenta postojanja strateški i vremenski definisanih projekata jeste preduslov za pronalaženje izvora njihovog finansiranja. Plasiranje strateški neusklađenih, ad hok projektnih ideja, unapred je osuđeno na neuspeh, te otuda i proizilazi važnost Akcionog plana, odnosno same Strategije lokalnog održivog razvoja, istakao je Aleksandar T. Lovčanski.
