JOŽEFA Gergelja, iz Sente, uveliko muči nedoumica - kako su ždralovi izdržali nedavnu višednevnu mećavu i niske temperature. Potpuno zaokupljen ptičjim svetom, svestan je da je nevreme uveliko poremetilo ovogodišnji selidbeni ciklus ovih dugonogih pernatih lepotana od kojih, na putu spasa, mnogi od njih nisu dočekali toplinu juga.

Gergelj je, inače, novinar, dopisnik "Mađar soa" i predsednik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Priroda je njegova životna preokupacija, pa otud i razumljiva bojazan da je skorašnja sibirska hladnoća uzela danak i među ždralovima.

- Tek kada dovoljno okopni sneg i zemljište se malo isuši možemo da izađemo u polja i zagazimo močvarnim terenima, da barem približno procenimo koliko je primeraka stradalo - objašnjava Gergelj. - Poučen iskustvom iz ranijih godina, nisam baš siguran da su jata baš desetkovana. Razmere stradanja ždralova, u svakom slučaju, nisu bezazlene...

RIZIK NA POLJIMA
 Ždralovi neretko stradaju na tek zasejanim pšeničnim poljima. Zaostalo seme, ako je prskano, kobno je za njih - napominje Jožef Gergelj.

Ždralovi u najvećoj meri nastanjuju severne predele Evrope. U idiličnom miru nepreglednih plitkih vodenih površina, do kojih teško čovek može da dođe, uz obilje hrane koje daruje priroda, borave od ranog proleća do kasne jeseni. S prvim mrazevima, u ogromnim jatima, pomerajući se ka jugu, doleću u Panonsku niziju. Zadržavaju se, da predahnu, u močvarama, kraj baruština i reka.

- Seoba ždralova se odvija u fazama - priča naš sagovornik. - Najveće svratište u ovom delu Evrope svakako im je pustara u Nacionalnom parku Horbeđ, u istočnoj Mađarskoj, gde, od prvih dana novembra, nagrne oko 150.000 primeraka. Odatle se, kako im se hladan vazdušni talas primiče, premeštaju u severni i srednji Banat. Ima ih najviše u Čokanskom ritu, uz jezero kod Jazova, pored bara prema Mokrinu u kikindskoj opštini, zatim kod Novog Bečeja, kod Melenaca, u blizini Vršca, Obedskoj bari... Većina ptica nastavlja put linijom Tise, a potom Morave, ka severnoj Africi kao krajnjem odredištu. U slučaju povoljnijih vremenskih prilika deo jata prezimi na našoj teritoriji, hraneći se , nakon kombajniranja zaostalim rasutim zrnevljem kukuruza, tek razbokorenom pšenicom i preostalom travom. 

Čim njive zabele i temperatura se spusti ispod nule, kao što se sada desilo, za ždralove nema zimske ishrane. Uz to, zaleđuju se vode, u kojima neprekidno, zbog bezbednosti, i noću borave. U takvim okolnostima led im, kao u februaru ove godine, zarobi noge, a ako izađu na čistinu lak su plen za lisice i pse. A nedavno je, znamo, u Banatu bilo minus 15.

ODAŠILJAČI PRATE LET

JOŽEF Gergelj napominje da se u Norveškoj, Švedskoj, Danskoj, Estoniji, Poljskoj, Mađarskoj i još nekim zemljama velika pažnja posvećuje ždralovima. Tamošnja udruženja neprekidno ih nadziru, prateći, između ostalog, i njihovu seobu.

- Radio-odašiljači se postavljaju na nogu ždralovima još u gnezdu, ili se, radi obeležavanja, hvataju velim mrežama. Ti prstenovi u tri boje mogu se teleskopom uočiti, a ja sam ih čak i fotoaparatom snimio. Čim se posumnja u najgore, kada se lokacija singnala poduže ne pomera, kolege sa severna Evrope i Mađarske, s kojima odlično sarađujemo, pozivaju nas, a mi iz našeg udruženja odmah izlazimo na teren. Tako je bilo i prethodne zime, kada smo primerke ždralova nalazili ledom okovane ili mrtve - veli Gergelj.

Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:410942-Zima-zarobila-zdralove#.UNDB6JbtY38.facebook