Organsko nije hranljivije, ali jeste zdravije
26.02.2013
BEOGRAD (Ecotopia - Novosti) - Istine i zablude oko proizvodnje namirnica. Najzagađenije su breskve, jabuke, jagode, celer, spanać i paprike, dok su najmanje "otrovni" luk, kupus, plavi patlidžan, avokado, ananas.
DOK SE spremate da zagrizete zrelu jabuku prelepu "na oko" ili sočni paradajz, zapitate li se: "Ko zna čime je ovo prskano"? U slučaju potvrdnog odgovora znajte da niste jedini, štaviše, istraživanja u svetu pokazuju da 75 procenata stanovnika razvijenih zemalja pre svakog obroka pomisli da li je to što jede zdravo, organsko ili tretirano raznim hemikalijama. Posebno se zabrinu kada shvate da zelena salata koju su zaboravili u kutku frižidera izgleda potpuno sveže, a jabuke su rumene kao da su tek ubrane...
Termin "organska hrana" postao je u Srbiji popularan tek pre nekoliko godina, ali danas je u svesti i na usnama gotovo svih koji prebiraju po voću i povrću u prodavnicama i na pijacama. Prema nekom opštem poimanju kod nas, u pitanju su namirnice koje se ne tretiraju hemijskim sredstvima, ali ograničena upotreba hemikalija je tek jedan od uslova da bi proizvod dobio sertifikat "organski". Postoji još mnogo zabluda u vezi sa organskom i konvencionalno proizvedenom hranom, a jedna od njih je i to da je prva neizmerno bogatija hranljivim sastojcima od "prskane".
- Kada uporedimo koncentraciju vitamina, minerala, proteina odnosno hranljivih sastojaka u namirnicama, koje su proizvedene na organski i na konvencionalan način, gotovo da nema bitnih razlika. Mada, istraživanja francuskog instituta INRA su pokazala da može da bude povećan sadržaj vitamina C i polifenola, kao i većine minerala u organskom voću i povrću. Ipak, osnovna razlika je što su organski proizvodi zdraviji i bezbedniji za upotrebu.
Na kvalitet utiče mnogo faktora osim načina proizvodnje, pre svega sorta, agrotehnika, ali i klimatski uslovi. Na primer, prošle godine je grožđe bilo izuzetnog kvaliteta jer je bilo mnogo sunčanih i suvih dana, tako da će to biti i godina dobrog vina - objašnjava prof. dr. Snežana Oljača, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, predsednik Stručnog saveta za organsku proizvodnju pri Ministarstvu poljoprivrede. Koje standrade bi tebalo da ispunjava proizvod koji nosi sertifikat "organski"? - Oranski proizvodi su jasno obeleženi i moraju da ispunjavaju propisane standarde.
Postoji lista dozvoljenih sredstava za zaštitu i ishranu bilja, znači tačno je određeno korišćenje đubriva i pesticida. Sertifikat garantuje da je proizvod dobijen određenim procedurama, u organskoj poljoprivredi postoji niz uslova koje bi proizvođač trebalo da ispunjava. Postoji period od dve godine predviđen za čišćenje zemljišta za jednogodišnje useve i tri godine za višegodišnje zasade. Do tada, iako je proizvod dobijen po organskoj proceduri, mora na njemu da se naznači da je iz perioda konverzije. Organska hrana se kontroliše jer ako ne ispunjava visoke standarde ne može da se izvozi kao takva u razvijene zemlje gde se takođe vrše kontrole, sertifikaciona tela zapošljavaju inženjere poljoprivrede, veterinare, biologe, prehrambene tehnologe...
U masovnoj proizvodnji ne postoji stalna kontrola i analize su skupe, pa se primenjuju povremeno ili kad postoji konkretan razlog za to, kao što je nedavno bio slučaj sa mlekom kada se pojavila indicija da sadrži štetne materije. Inače, za samo godinu dana u Srbiji se organska proizvodnja duplirala, jer su u 2011. godini subvencije bile ogromne. Međutim, činjenica je da je organska proizvodnja i ranije bila prisutna i rasprostranjena na većim površinama, proizvodilo se po standardima Evropske unije, ali nije bila registrovana u Srbiji jer se radilo isključivo za izvoz. Posebno je to slučaj u voćarstvu. Međutim, novim zakonom sve mora da bude registrovano, akreditovano i u sistemu, pa je pod organskog proizvodnjom oko 12.000 hektara u Srbiji, a veće površine su pod voćem i žitima.
U svetu je odavno popularno, a odnedavno i kod nas, da se prave mini-bašte u dvorištu. Međutim, oni koji imaju mogućnost da se bave organskom proizvodnjom strepe da će im komšije "zatrovati" zasade ako prekomerno prskaju korov u svom dvorištu i koriste štetna sredstva? - Nije propisano koliko metara bi trebalo da budu odvojeni zasadi da bi bili bezbedni, jer to zavisi i od konfiguracije tla, od kultura koje se sade, ali i od toga koliko je komšija savestan, a procenjuje kontrolor koji prati proizvodnju.
Ogromno je neznanje naših poljoprivrednika kada su u pitanju sredstva za uništavanje korova. Oni ih koriste mimo uputstva, prskaju napamet i kad treba i kada ne bi smelo. I organski proizvodi se moraju zaštititi, zabluda je da se oni ne prskaju, jer bi biljke teško opstale bez ikakve zaštite, ali postoje tačno utvrđena sredstva koja se nalaze na pozitivnoj listi u organskoj proizvodnji. Neka sredstva su prirodna, ali toksična i efikasna u uništavanju štetočina ili korova, a neka su hemijska ali je precizno određeno kada i u kojoj koncentraciji se koriste. Prirodno sredstvo je, na primer, duvan, jer je nikotin veoma jak otrov. Na pozitivnoj listi su i mineralna ulja, bakarni i sumporni preparati, mikrobiološki preparati za insekte... Postoje vrste tropskog drveća od čijih se sastojaka prave preparati koji su efikasni u suzbijanju štetočina i bolesti.
U Srbiji se nedavno pojavilo organsko mleko koje je produkt prve organske farme kod nas? - Organsko mleko je garant da kod stoke nema upotrebe hormona niti prevencija antibioticima, a muzne krave bi trebalo da se hrane organskom hranom najmanje šest meseci da bi mleko dobilo sertifikat organsko. Takođe je bitno da krave pasu i provode nekoliko sati na svežem vazduhu, da se slobodno kreću i nisu izložene stresu, a trava na pašnjacima naravno ne sme da bude tretirana otrovnim sredstvima.
Izvor: http://www.ecotopia.rs/system/sr-latin/home/newsplus/viewsingle/_params/newsplus_news_id/33332.html
