Zatrovali zemlju, vodu i ljude
18.03.2013
Izlivanje mazuta iz fabrike PKB u Grockoj, prošle nedelje, samo je jedan u nizu sličnih incidenata prethodnih godina. Nažalost, broj onih koji su pred zakonom odgovarali više je nego simboličan.
Prema podacima Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, u toku poslednje četiri godine, desilo se 55 akcidenata. Prema podacima Uprave za vanredne situacije MUP Srbije, samo u poslednje dve godine desilo se 178 hemijskih udesa i 2.114 požara u šumama, koji se takođe računaju u ekološke katastrofe.
Oko 40 odsto nesreća desilo u toku transporta opasnih materija. Branislav Božović, bivši beogradski sekretar za zaštitu životne sredine – kaže da je mahom reč o curenju goriva, mazuta, tečnog gasa, propan-butana i amonijaka.
- Situacija je dramatična, jer zakoni ne preciziraju odgovornost za prevoz opasnih materija. Zapaljiva i eksplozivna sredstva uvek imaju pratnju policije. Međutim, kada se prevoze hemikalije čije curenje ima odloženo, a ne momentalno dejstvo, propisi su nejasni – kaže Božović.
Nije razrešeno ni pitanje skladištenja opasnog otpada. U Srbiji postoji nekoliko firmi koje se bave njegovim izvozom radi razlaganja, međutim, to je sve nedovoljno.
- Samo u Beogradu, posle 2000. zabeležili smo na desetine incidenata sa prevrtanjem cisterni sa propan-butanom i amonijakom.
Osim toga, burad sa opasnim materijama se masovno, tajno prosipaju u reke.
Inspektora nema dovoljno. Krađe ventila sa postrojenja su svakodnevica, pa mazut i amonijak nemilosrdno cure. Sve je svedeno na entuzijazam malog broja „Don Kihota“.
Ministarstvo zaštite životne sredine potpisalo je ugovore sa gradskim zavodima za javno zdravlje Beograd i „Pomoravlje“ iz Ćuprije, o pripravnosti mobilnih ekotoksikoloških jedinica koje izlaze ne teren čim se nešto desi.
Načelnik Jedinice za reagovanje u hemijskim udesima GZJZ Beograd, dr Milan Milutinović procenjuje da godišnje registruju 20-40 akcidenata, što je samo polovina od stvarnog broja:
- Oni su vezani za drumski i železnički transport, rad industrijskih kompleksa, a u poslednje vreme sve češće su rezultat nepravilnog baratanja opasnim otpadom, koji završava na deponijama.
Izvor: http://www.ekologija.rs/zatrovali-zemlju-vodu-i-ljude
