Godina vode
25.03.2013
Šta sve znate o vodi? Koliko podataka možete da nabrojite bez dužeg razmišljanja? Pored oznake hemijskog jedinjenja vode, ubedljivo najpopularnije hemijske formule na svetu, da li znate još nešto u vezi sa ovim čudesnim izvorom života?
Podsetimo se gradiva iz trećeg razreda osnovne škole: voda pokriva 71 odsto površine Zemlje, i svima je dobro poznato da predstavlja vitalni resurs za opstanak života. Procena je da na našoj planeti 96,5 odsto vodenih površina čine okeani, 1,7 odsto su podzemne vode, dok je isto toliko zaleđeno u glečerima i ledu na Grenlandu i Antarktiku.
Pažljivi čitalac je zapazio da u ovoj računici nedostaje 0,01 odsto vode, a logično je pretpostaviti da se taj restl vode nalazi u vazduhu, pari, oblacima i padavinama. Od čitave ove količine vode na Zemlji, samo 2,5 procenata je pijaća voda, gde se 98,8 odsto nalazi u ledu i podzemnim vodama.
Nešto manje od 0,3 odsto sve pijaće vode je u rekama, jezerima i u atmosferi, a još manja količina, svega 0,003 odsto vode čini flaširana voda, biološki testirana i fabrički upakovana. Preko milijardu ljudi nema nikakav pristup pijaćoj vodi. Preko tri milijarde nema nikakve sanitarne uslove. Zbog konstantnog nedostatke vode, svakodnevno umre skoro pet hiljada ljudi.
Svi izvori vode su povezani. Voda koja teče rekom Gang se u sledećem trenutku nalazi u reci Hadson, pada na ravnice u Africi, ili služi za pripremu čaja u Bakingemskoj palati.
Kako bi se zadovoljila prosečna potrošnja pijaće vode u Sjedinjenim Američkim Državama, nepohnodno je, u proseku, duplo više vode nego što je potrebno ostatku planete.
Bliski istok je najsuvlji deo Zemlje, sa najvećim brojem presušenih izvora. Ta činjenica, ipak, nije dovoljno snažna da spreči rasipanje vode velikih razmera u Dubaiju, pustinjskom gradu, u kom voda koja služi za navodnjavanje trave pored auto-puteva, ispari do čitavih 60 odsto pre nego što i stigne do prskalice.
Pre nekoliko godina jedna uporedna studija o stavu prema čuvanju vode među građanima Švedske i Indije dala je krajnje neočekivane rezultate: Indijci su pokazali mnogo viši nivo svesti o značaju čuvanja vode od Šveđana.
Posledica ovakvog ponašanja je, pretpostavlja se, upravo u tome što su Indijci bili više puta izloženi sušama, te su samim tim više zainteresovani da sačuvaju izvore vode i racionalno je troše. Arapske zemalje, pak, iako izložene sušama, još nisu razvile svest o značaju voda.
Porast broja stanovništva ovog dela sveta prati i povećani zahtev za raskošnim životom koji podrazumeva raznovrsnu hranu i mnogo pijaće vode. Takav sve učestaliji životni stil doveo je do toga da Bliski istok praktično ima najlošiju poziciju kada je reč o upotrebi sveže vode.
Jordan je država koja zadovoljava svoje potrebe za vodom sa svega 135 kubnih metara godišnje, što je daleko od granice oskudice vode, što je 1000 kubika godišnje. Katar i Saudijska Arabija su države koje su bile prinuđene da proizvodnju hrane prebace u neke afričke zemlje kako bi smanjile potrošnju vode.
Neravnoteža između količine vode i količine sveže vode je posledica činjenice da je 97 odsto ukupne vode slano, dakle, ne može se koristiti za proizvodnju hrane niti za piće. Više od jedne petine svetskih zaliha vode odlazi na useve i proizvodnju robe.
Zagađenje i upotreba vode, direktno utiču na globalnu ekonomiju. Naime, voda se skoro nikada ne uzima u obzir kada se planiraju ekonomski i ekološki troškovi proizvodnje.
Na primer, za proizvodnju jednog kilograma govedine potrebno je 15.400 litara vode, i to samo za navodnjavanje pašnjaka. Dakle, indirektni načini upotrebe vode gotovo nikada ne ulaze u krajnju računicu troškova proizvodnje. Drugim rečima, mi smo praktično potrošili čak i zalihe vode za nekoliko generacija koje se još nisu rodile.
Izvor: http://www.ekologija.rs/godina-vode
