Dodeljen prvi energetski pasoš u Srbiji
25.04.2013
Prvi pasoš energetske efikasnosti u Srbiji dobila je danas zgrada u beogradskom naselju "Stepa Stepanović".
Ta zgrada je svrstana u energetski razred "C", s godišnjom potrošnjom od 56 kilovatsati po kvadratnom metru što je dve trećine manje od proseka u Srbiji.
Dodeli energetskog pasoša prisustvovali su ministar gradjevinarstva i urbanizma Srbije Velimir Ilić i direktor Gradjevinske direkcije Srbije Nebojša Šurlan.
Ilić je kazao da se u Srbiji rasipa 60 odsto energije, a energetska efikasnost je jedan od uslova prosperiteta zemlje. Istakao je da je bitno da, pored izgradnje novih objekata koji moraju biti energetski efikasni, što pre počne rekonstrukcija starih objekata.
"Jedna studija je pokazala da se zbog energetske neefikasnosti u zgradarstvu godišnje gubi energija vrednosti Kostolca", kazao je on.
Ilić je rekao da bi domaća gradjevinska industrija mogla da zaposli 100.000 ljudi koji bi se bavili samo sprovodjenjem energetske efikasnosti i izolacijom objekata.
Dodao je da država razmatra modele pomoći gradjanima za izolaciju zgrada, ugradnju kvalitetne stolarije i efikasnih sistema grejanja.
Iz Gradjevinske direkcije Srbije su naveli da je u toku procedura izdavanja energetskih pasoša za sve zgrade u naselju "Stepa Stepanović", gde objekti imaju termičku izolaciju i stolariju koja štedi energiju, a sistem grejanja omogućava svakodnevno očitavanje potrošnje i regulisanje temperature u prostorijama.
Primena pravilnika o energetskim pasošima za zgrade, koji će pokazivati potrošnju energije u objektima na godišnjem nivou, počela je oktobra 2012. To je prvi put da se u Srbiji primenjuje takav propis čiji su ciljevi ušteda energije i očuvanje životne sredine.
Energetski pasoši biće obavezni - nijedan novi objekat neće moći da dobije upotrebnu dozvolu ili da bude uknjižen, ako vlasnici ne poseduju taj dokument.
Energetski pasoš sadrži opšte podatke o zgradi, klimatske i termotehničke podatke, kao i preporuke za poboljšanje energetskih svojstava objekta.
Po pravilniku, postoji osam kategorija energetskih razreda u energetskom pasošu - od "A plus" što je najveća energetska efikasnost, do "G" što je najmanja.
Nove zgrade moraće da imaju bar kategoriju "C", a potrošnja za te objekte neće smeti da bude veća od 65 kilovatsati po kvadratnom metru godišnje što je na nivou evropskog proseka.
Pasoš će biti obavezan i prilikom rekonstrukcije i prometa i izdavanja nekretnina, ali neće biti potreban za vikendice, zgrade površine manje od 50 kvadratnih metara, kao ni za pomoćne zgrade i proizvodne pogone gde je temperatura grejanja ispod 12 stepeni Celzijusa.
Stari objekti moraće da se unaprede najmanje za jednu kategoriju po utrošku energije što će postići dodatnom izolacijom fasade i zamenom stolarije.
Po podacima Inženjerske komore Srbije, u Srbiji je oko tri miliona raznih objekata čija je prosečna potrošnja od 150 do 200 kilovatčasova po kvadratnom metru godišnje, dok je potrošnja u Evropskoj uniji izmedju 50 i 70 kilovatsati.
Procenjeno je da će uvodjenje energetskih pasoša poskupeti izgradnju za oko pet procenata, ali povraćaj sredstava uloženih u energetsku efikasnost, može da se očekuje za pet do šest godina kroz manju potrošnju energije.
Primena energetskih pasoša za objekte trebalo bi da poveća energetsku efikasnost u Srbiji u narednih pet do sedam godina za dva odsto.
Izvor: http://www.zelenasrbija.rs/srbija/4945-dodeljen-prvi-energetski-paso-u-srbiji
