Округли сто – Законска регулатива и њена примена у области унапређења енергетске ефикасноси
20.05.2013
Београдски фонд за политичку изузетност(БФПЕ), у сарадњи са Немачким друштвом за међународну сарадњу (ГИЗ) и чланицама мреже школа за политичко образовање Савета Европе са територије Западног Балкана, спроводи пројекат „Јавни дијалог о одрживој употреби енергије у Југоисточној Европи”, дугорочну иницијативу која за циљ има постизање одговорније и ефикасније енергетске политике у Србији. Циљ успостављања дијалога је стварање и унапређење мрежа комуникације на националном и регионалном нивоу, као и подизање свести о значају примене ефикасних енергетских политика као и неопходности одрживог управљања енергијом.
Током прве фазе пројекта, акценат је био на побољшању дијалога између народних посланика и осталих релевантних актера у друштву, како би допринели бољем умрежавању на националном и регионалном нивоу .
Током друге фазе пројекта акценат је стављен на улогу локалних самоуправа у унапређењу енергетске ефикасности док је сарадња са народним посланицима такође настављена организовањем Округлог стола – Законска регулатива и њена примена у области унапређења енергетске ефикасности – на који су били позвани чланови и чланице Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику и Одбора за заштиту животне средине. Округлом столу, одржаном 16. маја, присуствовали су и представници и представнице Министарства енергетике, развоја и животне средине иМинистарства грађевинарства и урбанизма.
У уводном обраћању председница Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику Народне скупштине Републике Србије Александра Томић најавила је да ће на следећој седници одбора тема бити – Енергетска ефикасност као покретач привреде.
Председница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт током представљања пројекта између осталог је истакла да је у многим разговорима о овој теми често и од самих челних људи у великим компанијама које се баве дистрибуцијом енергената често помињано да је најбоља енергетска политика да се троши што мање енергије.
Дејан Трифуновић, помоћник министра у Министарству енергетике, развоја и заштите животне рекао је да министарство има добру сарадњу са цивилним сектором и да се око свих решења консултује са представницима истог. Између осталог, рекао је да су инвестиције веома важне за унапређење енергетске ефикасности али и да је енергетски сектор у нашој земљи одговоран за 76% емисије гасова који производе ефекте стаклене баште. За јун ове године најавио је Нацрт закона о енергетској ефикасности а за јануар 2014. године успостављање буџетског Фонда за енергетску ефикасност.
Јасминка Павловић, начелница Одељења за енергетску ефикасност и грађевинске производе Министарства грађевинарства и урбанизма говорећи о Правилнику о енергетској ефикасности зграда који је министарство донело и чија је примена отпочела рекла је да је наша земља велики расипник енергије и да велики део енергије одлази управо на грејање и хлађење стамбених објеката који не задовољавају минимум стандарда енергетске ефикасности објеката. Предлог је да се један део средстава уложи у санацију стамбених објеката чиме ће се умањити утрошак енергије што ће смањити потребу за додатним улагањима у производњу енергије. Додала је још да систем примене правилника о енергетској ефикасности објеката функционише тако што се контрола коју врше лиценцирани ижењери грађевинарства обавља од подношења грађевинског пројекта, преко контролисања процеса градње до финалног прегледа објекта када се издаје и енергетски пасош и да тај систем тренутно представља један од бољих система у Европи.
Валентина Ђурета , координаторка алумни програма Београдскоф фонда за политичку изузетност додатно је представила поменути пројекат и присутнима пренела искуства са друге међународне конференције – Енергија. Развој. Демократија. Успешни приступи за нову енергетску будућност југоисточне Европе.
На скупу је током дискусије било речи и могућности употребе обновљивих извора енергије али и о потреби да се постигну уштеде у потрошњи електричне енергије и у институцијама државне управе које треба да буду пример одговорног односа према потрошњи енергије.
