AC SU - Obuka predstavnika komunalne policije i inspekcije
17.05.2013
Uz podršku resornog ministarstva i GU Subotica, 16. maja, je u Regionalnom Arhus centru Subotica održan seminar na temu: “Značaj primene Zakona o Arhuskoj konvenciji u rešavanju problema u oblasti zaštite životne sredine“ koje je namenjeno predstavnicima lokalne samouprave, pre svega inspekciji, komunalnoj policiji i zaposlenima u Kontakt centru 024.
O osnovama Zakona o Arhuskoj konvenciji govorila je, Darija Šajin, iz novosadskog Arhus centra. Objasnila je na koji način konvencija omogućava organima lokalne samouprave da što bolje obavljaju svoj posao. Ukazala je na činjenicu da u Srbiji postoji niz zakonskih propisa koji se tiču oblasti zaštite životne sredine, ali da se oni ili ne primenjuju ili se pogrešno primenjuju. Kao poseban problem istakla je nedovoljno zainteresovanu javnost kada su u pitanju problemi iz oblasti zaštite životne sredine. Istovremeno je pohvalila saradnju između Regionalnog Arhus centra Subotica i organa lokalne samouprave koja je na mnogo višem nivou, nego što je to u drugim gradovima Srbije.
U nastavku je, Snježana Mitrović, upoznala prisutne sa radom Arhus centra u Subotici, te predložila tešnju saradnju sa organima uprave i sa Kontakt centrom 024 u cilju bržeg rešavanja ekoloških problema na koja se građani žale. Naglasila je nedovoljnu zainteresovanost javnosti za javne rasprave o studijama o proceni uticaja objekata na životnu sredinu, posebno predstavnika mesnih zajednica. Stoga je predložila zajedničko angažovanje na animiranju stanovništva za učešće u donošenju odluka što im omogućava i Zakon o primeni Arhuske konvencije.
Stručni saradnik, mr Gordana Gavrilović, predstavila je rad gradske Službe za zaštitu životne sredine i održivi razvoj i osvrnula se na Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu. Apelovala je na inspekciju i komunalnu policiju da dostave podatke do kojih dolaze prilikom obavljanja svojih poslova, a koji se tiču ili bi mogli biti od uticaja na životnu sredinu. Kako je rekla, sva zakonska regulativa koja je još 2009. doneta zasnovana je na obaveštavanju i aktivnom učestvovanju javnosti po svim pitanjima odnosno projektima koji se izrađuju odnosno planiraju na teritoriji grada, a za koje dozvolu daje nadležni organ gradske uprave. Ovaj zakon predviđa nekoliko koraka – obaveštavanje, informisanje i učešće javnosti kroz donošenje konačnih rešenja u pogledu izgradnje objekata koji se nalaze na teritoriji grada.
U prvoj fazi kada investitor podnosi zahtev o proceni uticaja, u drugoj fazi kada se određuje obim onoga što je potrebno da se tom studijom obradi i konačno saglasnosti, objasnila je, Gordana Gavrilović, te dodala da je u svim ovim koracima veoma značajno učešće zainteresovane javnosti u pogledu analize elemenata koji mogu imati neki štetan uticaj na životnu sredinu. Zakonodavac predviđa da se svi ti postupci kontrolišu od strane inspekcije, a cilj je da se kroz Arhus centar građani informišu i podstaknu da se više odazivaju na javne rasprave i aktivnije uzmu učešće u donošenju ovih odluka.
Veoma retko se dešava da predavanjima prisustvuju rukovodioci, kao što je to bio slučaj na ovom seminaru. Osim Lajoša Kampela, načelnika komunalne policije, bio je i Srđan Samardžić, šef Službe za inspekcijsko-nadzorne poslove, koji je podsetio na težak rad inspekcije. Naglašen je značaj zajedničkog preventivnog delovanja u cilju jačanja ekološke svesti i ponašanja građana. Primetan je problem što slučajevi koje projavljuju inspektori, najčešće ne budu pravno procesuirani. Čulo se da je posao inspektora veoma kompleksan i da moraju pronaći meru u svom odnosu prema slučajevima koji su na granici međukomšijskih svađa.
Iako nema tačnog popisa divljih deponija, ono što inspektori zapažaju na terenu jeste njihov manji broj, ali i promena strukture smeća u kojem je sve više zastupljen građevinski šut, rekao je, uključivši se u diskusiju, inspektor, Arpad Koso.
Učesnici seminara saglasni su oko sledećeg: ne postoji dovoljno razvijena svest o potrebi zaštite životne sredine, zakoni su nejasni, a nadležnosti nedovoljno jasno definisane. Kao rešenje predlažu bolje planiranje ekoloških mera i čvršću saradnju institucija i organizacija civilnog društva.
