Tamna strana palićkog prečistača
12.06.2013
Mulj koji se dobija nakon prečišćavanja otpadnih voda, opet se vraća u Palić jer „Vodovod i kanalizacija” nemaju gde da ga lageruju Bazeni za taloženje otpadnih voda na Paliću.
Subotica – Otpadne vode koje se ispuštaju u Palić prečišćene su više od 90 odsto, ali stručnjaci za zaštitu životne sredine kažu da je uređaj za smanjenje fosfata i azota i dalje najveći „zagađivač” Palića.
Smatra se da oko 80 odsto fosfata i azota u jezerskoj vodi dovodi do bujanja algi, što je uslovljeno radom ovog uređaja.
– Prečistač je radio po evropskoj direktivi 91/271 iz 2001. godine po kojoj je predviđeno da prisustvo nitrita u otpadnim vodama kod osetljivih recipijenata bude oko jedan miligram po litru. Naš prosek prošle godine bio je 0,48 miligrama po litru – kaže Đerđ Šugar, tehnički direktor JKP „Vodovod i kanalizacija”.
Međutim, kako se čulo na nedavno održanom okruglom stolu posvećenom rešavanju jezera Palić, sa ovakvim prosekom prečistač godišnje u jezero saspe pet tona nitrata, što je za ovu vodu nestabilne i osetljive ekološke ravnoteže preveliko opterećenje.
U „Vodovodu i kanalizaciji“ kažu da trenutno nije realno očekivati da se obave dodatna ulaganja u visini od nekoliko miliona dinara, kako bi se smanjio i ovaj unos nitrita, jer je sada bitnije korektno održavanje stabilnog rada prečistača.
– Praksa je da se godišnje za održavanje postrojenja ulaže jedan odsto njegove cene, a u našem slučaju, kada je prečistač vredeo oko 18 miliona evra, to bi značilo da godišnje za održavanje utrošimo bar 150.000 evra, a mi smo daleko ispod te sume. Sistem već pet godina radi i održavanje bilo bi neophodno – kaže Šugar.
Prečistač ima još jedan veliki problem za koji se za sada ne nazire rešenje. Nakon čišćenja vode u njegovim lagunama ostaje znatna količina mulja, koja se isušuje u posebnim digestorima.
Nakon toga, dobijaju se „pogače“ mulja koje nemaju gde da se odlažu. Urađene su analize, od gradskog zavoda za javno zdravlje do superanalize i analiza instituta u Vinči i svi su pokazali da je reč o neopasnom otpadu, punom fosfora i azota, koji ima odlike komposta, objašnjava Gligor Gelert, direktor resursa i kontrole. Nakon oglednih zasada, koje su radili sa stručnjacima iz mađarskog Kečkemeta, pokazalo se da je ovaj mulj odlično đubrivo. Na godišnjem nivou prečistač „proizvede“ oko 3.000 tona ovog mulja koji bi mogao imati ekonomsku primenu u poljoprivredi.
Umesto koristi, on za sada zadaje glavobolju „Vodovodu i kanalizaciji“ koji ga odlaže u lagunama uz prečistač. Na taj način, prilikom svake kiše, posredno, u Palić se opet spira fosfor i azot koji je teškom mukom odstranjen.
– Teorijski to je tačno, mi još u lagunama ne beležimo veću koncentraciju nitrita, ali je pitanje kada će se na vodu odraziti to što uz nju lagerujemo mulj. Pokušali smo u više navrata da sa lokalnom samoupravom pronađemo mesto gde bismo ga odlagali, ali to za sada još nije rešeno – kaže Šugar.
Izvor: http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/tamna-strana-palickog-precistaca.lt.
