Prvi vetroparkovi u Srbiji krajem godine?

14.06.2013

BEOGRAD - U Srbiji bi do kraja godine mogla da počne izgradnja prvih vetroparkova, sa ciljem da u narednih nekoliko godina omoguće proizvodnju 10 odsto ukupnih energetskih potreba zemlje, saopštilo je danas Srpsko udruženje za energiju vetra (SEWEA).
"Blizu smo početka izgradnje prvog vetroparka u Srbiji i ukoliko se saradnja sa Ministarstvom energetike nastavi kao u poslednjih nekoliko meseci, prve barže sa turbinama će uskoro Dunavom stići u luku Pančevo", rekla je agenciji Beta predstavnica SEWEA Ana Brnabić povodom Svetskog dana vetra, 15. juna.

Kako je dodala, u udruženju SEWEA se još uvek nadaju da će izgradnja prvih vetroparkova početi u četvrtom kvartalu ove godine, "što zavisi od toga da li će banke biti zadovoljne Ugovorom o otkupu električne energije koji Ministarstvo usvoji, izmenama Zakona o energetici i sekundarnom legislativom koja se tiče priključenja elektrana".

Ona je istakla da članice SEWEA žele da u narednih tri do pet godina u Srbiji izgrade vetroparkove kapaciteta 1.000 megavata (trenutno su u razvoju projekti kapaciteta oko 700 megavata), što bi značilo ulaganje veće od milijardu evra.

Govoreći i o ekonomskom značaju vetroparkova, ona je navela da su članice SEWEA do danas u Srbiju direktno uložile oko 15 miliona evra, a da njihova izgradnja još nije ni počela.

"Čak 90 odsto ovog novca završio je u našoj ekonomiji kroz angažman lokalnih firmi na izradi tehničke dokumentacije za vetroparkove, dalekovode i puteve, geotehničkih istraživanja i elaborata, kupovinu zemlje, dozvole, administrativne takse, zapošljavanje ljudi, monitoring ptica i slepih miševa i izrade Studija o proceni uticaja na životnu sredinu", rekla je Brnabićeva.

Kako je dodala, "u energetskom smislu, najveći značaj vetroparkova je što se čak 70 odsto električne energije proizvodi u zimskim mesecima kada je Srbiji energija najpotrebnija i kada je uvoz najskuplji".

Podsetila je da Srbija ima značajan potencijal u oblasti energije vetra, koji je najveći na području južnog Banata i u istočnom delu zemlje, ali i da je "na samom začelju Evrope, kao zemlja u kojoj se ni jedan megavat struje ne proizvodi iz vetra".

Brnabićeva je kazala da u regionu najviše struje iz energije vetra dobija Rumunija, potom Bugarska, Mađarska i Hrvatska, dok u Crnoj Gori postoje projekti za vetroparkove koji su krenuli sa izgradnjom.

Članice SEWEA, američka firma Kontinental vind partners, belgijska kompanija Elektravinds, belgijsko-holandska kompanija Vindvižn, rusko-srpska kompanija NIS Energowind i italijansko-srpska kompanija MK Fintel wind, kako je navela, smatraju da je Srbija u oblasti zakonodavstva koje se odnosi na obnovljive izvore energije ipak napredovala usvajanjem niza uredbi koje su "ključne za investicije".

"Država u direktnim razgovorima sa predstavnicima međunarodnih finansijskih institucija (EBRD-a, IFC-a i OPIC-a) radi na modelu Ugovora o otkupu električne energije (PPA) i to je najbolji način da se dođe do ugovora koji bi obezbedio finansiranje multimilionskih projekata kakvi su vetroparkovi", ocenila je Brnabićeva.

Prema njenim rečima, članice SEWEA su odlučile da treću godinu proslave Svetskog dana vetra u Srbiji obeleže donacijom 7.000 evra Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije za nabavku neophodnih aparata i opreme koja im je potrebna za hitne slučajeve.

"Smatramo da ljudi u Srbiji već dovoljno znaju o energiji vetra, o koristi za ekonomiju i životnu sredinu, zbog čega smo novac namenjen manifestaciji na kojoj bi se govorilo o koristima od vetra odlučili da damo u humanitarne svrhe", rekla je Brnabić.

Svetski dan vetra obeležava se od 2007. godine u Evropi da bi 2009. postao globalni događaj, koji treba da istakne prednost vetra kao obnovljivog izvora energije. Organizuje ga Evropsko udruženje za energiju vetra (EWEA) i Svetski savet za energiju vetra (GWEC).

Prema procenama EWEA, struja proizvedena iz vetra pokriva oko sedam procenata ukupne evropske potrošnje električne energije.