EU: Zagađenje vode najveći ekološki problem Srbije
21.06.2013
Zagađenje vode u Srbiji je najveći ekološki problem, ocenio je menadžer za projekte iz oblasti ekologije u delegaciji Evropske unije u Srbiji Rajner Frojnd.
"Zaštita voda predstavlja najveći izazov, jer se samo 10 odsto otpadnih voda u Srbiji prerađuje dok ostalo odlazi direktno u reke", rekao je Frojnd na brifingu za novinare o zaštiti životne sredine.
Prema njegovim rečima, u oblasti zaštite voda Srbija još nema adekvatne zakone, niti infrastrukturu. To je takođe najskuplja oblast zaštite životne sredine, ali i najvažnija za rešavanje. "Međutim, najskuplja opcija je ništa ne učiniti po pitanju zaštite voda", rekao je Frojnd i ukazao da je u EU jedan od največih zagađivača vode poljoprivredna delatnost. "Sredstva koja se koriste, razne vrste đubriva, jesu najveći zagađivači voda", rekao je Frojnd. Što se tiče zagađenja vazduha, veliki deo štetnih čestica dolazi iz oblasti energetike.
Menadžer za projekte iz oblasti energetike Gligo Vuković rekao je da su u termoelektranama "Obrenovac" i "Kolubara" postavljeni elektrostatički filteri, čime je smanjena emisija čestica 20 puta. "Pola miliona ljudi u EU umre prerano zbog zagađenja vazduha. U Srbiji su velika zagađenja vazduha u većim gradovima kao što su Beograd, Niš, Bor", istakao je Frojnd u razgovoru sa novinarima.
Upozorio je da su u Srbiji najveći zagađivači vazduha toplane i stari automobili, kao i veliki broj domaćinstava koja se greju na drva i ugalj. Što se tiče upravljanja otpadom, Frojnd je kazao da se u Nemačkoj, Holandiji i Švedskoj reciklira sav otpad, a u Srbiji samo osam odsto.
"Večini država kao lakše rešenje čini se da zemlju zatrpaju deponijama nego da prerađuju otpad", upozorio je Frojnd, ali je i dodao da je veoma složen proces doći do nivoa na kome je Nemačka, jer to podrazumeva sortiranje otpada u svakom domaćinstvu, pa na dalje.
EU je do sada, kako je podsetio, za zaštitu životne sredine u Srbiji izdvojila pomoć od 700 miliona evra. Takođe, od projekata u zaštiti životne sredine koje je EU sporovela u Srbiji direktnu korist osetilo je oko pola miliona ljudi, dok se očekuje da u narednim godinama, od novih projekata, korist oseti barem još 800.000 stanovnika Srbije.
Izvor: http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=90013
