AC SU - Ojačati svest građana da mogu uticati na donosioce odluka
08.07.2013
Mreža Arhus centara Srbije treba da:
- bude spona između lokalnih samouprava i građana u segmentu rešavanja ekoloških problema, a posebno u animiranju da učestvuju u javnim raspravama koje bi se organizovale u Arhus centrima;
- utiče na uspostavljanje bolje međusektorske saradnje unutar samih gradskih, odnosno opštinskih uprava, te da se u svakoj službi odredi kontakt osoba;
- zahteva materijale pre skupštinskog zasedanja i sa odbornicima razmatra najbolja rešenja u cilju donošenja adekvatnih odluka;.
- iskoristi moć medija, te obezbedi neophodnu stručnu pomoći novinarima i edukuju ih.
Ovo su u najkraćem zaključci okruglog stola koji je Regionalni Arhus centar Subotica organizovao na Paliću, 6. jula 2013. godine. U prirodnom ambijentu Salaša Đorđević učesnici skupa su bili izuzetno raspoloženi u razmatranju teme “Uloga Arhus centara u održivom i demokratskom razvoju lokalnih zajednica”.
Pozdravljajući skup u ime domaćina, Pavle Budinčević, se zahvalio na odzivu i pohvalio sastav skupa od pomoćnika gradonačelnika i članova Gradskog veća i uprave, do relevantnih preduzeća, institucija i ekoloških organizacija iz Subotice i Bečeja. To je dokaz dobrog sagledavanja situacije za odabir teme okruglog stola koji se realizuje u okviru projekta “Pristup informacijama, učešću javnosti u odlučivanju i pristupu pravosuđu”. Naglasio je da u njemu učestvuju svi Arhus centri Srbije čiji je cilj stvaranje Mreže u čemu ih podržava Organizacija za bezbednost i saradnju, OEBS i Ambasada Savezne Republike Nemačke.
O projektu je u uvodu govorio i, Srđan Matović, iz Arhus centra Kragujevca, prvog u Srbiji osnovanog 2010. godine. Između ostalog je ukazao na to da je EU prepoznala potrebu za formiranjem ovih centara u državama Jugoistočne Evrope. U resornom ministarstvu je određena osoba za praćenje implementacije Arhuske konvencije u našoj zemlji. Svake tri godine Srbija mora podneti izveštaj, te je pozvao sve da se preko Arhus centara uključe u njegovu izradu.
Darija Šajin, je govorila o dosadašnjim aktivnostima Regionalnog Arhus centra Novog Sada i ukazala na to da je ključno uspostaviti što bolju saradnju građana sa lokalnim zajednicama, te usmeriti svu snagu na animiranje javnosti i promenu njihove svesti da oni mogu uticati na donošenje odluka.
Najmlađi Arhus centar za Južnu i Istočnu Srbiju je formiran prošle godine, ali je već sproveo niz edukativnih seminara za različite ciljne grupe o čemu je govorila, Sanja Mitić.
Predstavljajući Regionalni Arhus centar Subotice, Snježana Mitrović, je iznela podatke da je za dve i po godine održano više od 50 seminara, skupova, dok se učesnici i posetioci centra mogu meriti stotinama. U nizu postignutih rezultata, izdvojila je dva poslednja, a to je iniciranje donošenja Deklaracije „STOP GMO u Subotici” koja će se naći na sledećem Skupštinskom zasedanju, dok se druga tiče sanacije Palićkog jezera. Posle višegodišnjeg lobiranja uspeli su da se čuje reč struke, te umesto prvobitnog prioriteta izmuljivanja jezera, skrenuta je pažnja da se prvo reše zagađivači, pa ako bude potrebno pribeći i izmuljivanju.
Poznati aktivista Udruženja “Protego”, a od nedavno pomoćnik gradonačelnika Subotice za ekologiju, dr Gabor Mesaroš, je i sam učestvovao u iznalaženju najboljeg rešenja sanacije Palićkog jezera. Pohvalio je angažovanje subotičkog Arhus centra, ali ih je pozvao da nastave sa lobiranjem da se ovaj problem sagledava sa svih strana, a ne kao što je to do sada bio slučaj, samo sa aspekta zaštite životne sredine. To pripada i turizmu, privredi, poljoprivredi. Takođe, se složio da je veliki problem neaktivnost građana i da uloga Mreže Arhus centara Srbije upravo mora da bude usmerena na promenu njihove svesti da itekako mogu uticati na donosioce odluka.
Uključujući se u diskusiju, Izabela Lanji Hnjis, iz „Park-Palića” je zadovoljna što se sa reči „ne može” došlo do prihvatanja rešenja sanacije jezera Palić koja su još pre više od godinu dana predložili stručnjaci preko Saveta za vode. To je veliki napredak.
Jedna od retkih odbornica u subotičkoj Skupštini, koja je zatražila stručnu pomoć od Arhus centra u boljem razumevanju određenih ekoloških pitanja koja dolaze na dnevni red, bila je, Aleksandra Bukvić. Mišljenja je da bi svaka Služba trebalo da ima kontakt osobu koja bi im bila od pomoći kada pokušavaju da reše određene probleme građana koji im se obraćaju. Takođe, bi i njima, odbornicima, bili od značajne koristi prilikom analize i shvatanja veoma kompleksnog materijala koji, na žalost, dobijaju svega nekoliko dana pre zasedanje, što nije dovoljno.
I Ljuben Hristov, član Gradskog veća za privredu, je upozorio na neophodnost vertikalnog i horizontalnog povezivanja unutar uprave sa čim se složila, mr Gordana Gavrilović, stručni saradnik u gradskoj Službi za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, koja je istakla upravo nedostatak međusektorske saradnje. To je posebno važno kod izrade određenih dokumenata, planova i programa. Imajući u vidu veoma veliki značaj Arhuske konvencije u delu vezanom za učešće javnosti, predložila je da se javne rasprave o studijama procene uticaja na životnu sredinu, ubuduće održavaju u Arhus centrima.
Ovo je svesrdno podržala, Snježana Mitrović, koja je izvestila o učešću stručnjaka Arhus centra Subotica na javnim raspravama, ali nisu dovoljno samo oni. Stoga su u centru održani seminari za mesne zajednice da shvate značaj implementacije Arhuske konvencije i da se kao predstavnici građana moraju mnogo više angažovati. Međutim, istakla je da Arhus centri, odnosno organizacije civilnog društva, mogu inicirati određene ideje, ali je veoma teško “naterati” nezainteresovane, pa i nesposobne osobe na položajima da ih razmotre i proslede donosiocima odluka. To je potkrepila primerom donošenja Odluke o održavanju čistoće. Godinu dana se lobiralo da se razmatra nacrt koji su pravnici gradske službe već bili sačinili, ali odgovora nije bilo. I šta se dešava? Nabrzinu, pritisnuti rokovima, bez javne rasprave, Skupština usvaja nepotpun akt, koji se posle samo par meseci, dopunjen, ponovo našao pred odbornicima.
U lobiranju za izmenom gore navedene Odluke je učestvovala i, Nataša Đereg, iz CEKORA, koja je ukazala i na problem nedostupnosti studija preko interneta, već se dozvoljava samo uvid u kancelarijama. Nadležni se pravdaju da su to zaštićeni dokumenti, što nije tačno. Ljiljana Mesaroš Dulić, iz Udruženja “Protego” je naglasila moć medija koji se moraju iskoristiti, ali je potrebna i edukacija novinara. Predložila je da Arhus centri sačine katalog sa podacima stručnjaka iz različitih oblasti koji će biti od pomoći novinarima u njihovom radu. Takođe, je sugerisala da Arhus centri traže od gradskih, odnosno opštinskih uprava da im se pre skupštinskih zasedanja dostave materijali koje bi mogli analizirati sa odbornicima pre usvajanja. Na skupu se podsetilo na radijske emisije sa ekološkom tematikom pokrenute još 80-tih godina koje i danas traju. Predloženo je da se takve emisije uživo prenose i u lokalnim medijama.
Na kraju je predstavnica opštine Bečej, mr Bojana Božić, šefica Odseka za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje, izložila mišljenje da su manje opštine u težoj situaciji, jer se nailazi na nerazumevanje za kompleksnost oblasti životne sredine, pa su tako i službe slabog kapaciteta. Gledajući iz iskustva stavljanja pod zaštitu određenog područja, predložila je da se javne rasprave na donošenje ovakvih dokumenata, obavezno održavaju u Arhus centrima, što bi olakšalo i ubrzalo proces.
