Beograd: Baštalište,prva beogradska urbana baštenska zajednica
08.07.2013
Prva beogradska urbana baštenska zajednica, smeštena u Slancima na opštini Palilula, a nazvana Baštalište, u kojoj ovdašnji zaljubljenici u prirodu, ali i volonteri iz sveta uzgajaju povrće bez korišćenja hemikalija, ovoga leta ubire prve plodove.
Bastalište se prošle zime osnovale organizacije WWOOF Srbija i Beogradski festival cveća, eko aktivisti i entuzijasti sa željom da njegovi članovi uzgajaju povrće za svoje potrebe, ali i da skrenu pažnju gradske vlasti na ekološki i ekonomski interes pretvaranja zapustenih urbanih prostora u cvetnjake i povrtnjake, koji bi bili dostupni velikom broju građana.
Aktiviskinja Sabina Kerić rekla je da prvo Baštalište, koje se nalazi osam kilometara od centra grada i do koga se lako može doći gradskim prevozom, funkcioniše po principu zapadnih “community garden”.
- To znači da članovi zajedno iznajmljuju parcele, ulažu u sisteme za navodnjavanje, seme, alat, rasad i na taj način umanjuju novac za investiranje, ali istovremeno dele znanja i podržavaju se međusobno tokom prvih koraka koje prave pri povratku na zemlju – rekla je ona.
Kako je kazala, ljudi koji su se okupili oko Baštališta nisu stručnjaci u agronomiji već entuzijasti i aktivisti koji su su odlučili na akciju posle godina pričanja o tome da bi se trebalo vratiti zemlji i uzgajati hrane na zdrav način.
Baštalište je i terapija protiv stresa
Koordinatorka za Srbiju svetske organizacije koja povezuje vlasnike imanja za organsku proizvodnju i volontere koji žele da im pomognu u zamenu za smeštaj i hranu ( World Wide Opportunities on Organic Farms – WWOOF) Katarina Milenković rekla je da se u Baštalištu primenjuju principi permakulture, odnosno način uzgoja i življenja prema uzoru iz prirode.
Kako je objasnila, takav način sagledavanja stvari svojevrsna je terapija za stresan život u gradu.
- Urbani život nosi brzinu i stres, a kada mozeš da se posvetiš čupkanju korova i brineš se o biljci dobijaš terapiju koja ti pomaže da lakše podnosiš život u gradu – kazala je Milenkovićeva.
Ona je naglasila da je i u Evropi trend razvoja urbanih bašti sve prisutniji, odnosno povratak prirodi mladih, obrazovanih ljudi.
- Izgovora za nedelovanje ima uvek i svuda, ali ako nama u Slance dolaze volenteri iz Novog Zelanda, Italije, Rusije, Engleske ili Nemačke da pleve povrće i pomažu nam u ostalim poslovima, onda da se zapitamo da li je zaista tako teško organizovati se u sopstvenom gradu i putovati 10 autobuskih stanica do sopstvene bašte i sopstvenog povrća – kazala je ona.
Milenkovićeva smatra da projekat Baštališta, koji je tek u začetku, može da bude za nekoga ko razmišlja u tom pravcu “prvi, mali, inicijalni korak da i sam nešto uradi”.
- Neki nešto znaju o gajenju povrća, neki su priučeni, neki ne znaju ništa, ali svi su spremni da uče kroz praksu – rekla je Kerićeva i dodala da je parcela koja je sada prva bašta Baštališta, zemljište od desetak ara dobijeno na korišćenje od vlasnika koji nije bio u stanju da ga obrađuje.
Kerićeva je objasnila da je desetak entuzijasta podelilo parcelu na nekoliko delova i do sada posadilo luk, krompir, rotkvice, paradjz, papriku, kupus, kukuruz, čičoku, dinje, lubenice, različito začinsko i lekovito bilje.
Prema njenim rečima, pored članova kolonije, u održavanju bašte učestvuju i stručnjaci za organsku proizvodnju kroz mentorsko-savetodavni rad, ali i volonteri iz zemlje i sveta, kao studenti poljoprivrede koji žele da više nauče o organskoj proizvodnji.
Kerićeva je kazala da konverzija zemljišta iz konvencionalnog u organsko nije urađena, odnosno da ne postoji sertifikat za organsku proizvodnju, ali je istakla da se radi po najboljim principima organskog uzgoja.
Rezultati će biti predstavljeni na Beogradskom festivalu cveća
Rezultati rada Baštališta biće predstavljeni u okviru Beogradskog festivala cveća koji će se održati od 20. do 22. septembra ove godine u parku Manjež.
Tada će biti održana i debata o Baštalištu svih zainteresovanih institucija poput Sekretarijata za zaštitu životne sredine Beograda i nevladinih organizacija, kako bi se napravila strategiju šta treba dalje uraditi da bi se projekat proširio na čitav Beograd.
- Želja učesnika ovog svojevrsnog socijalnog eksperimenta je da njihova građanska inicijativa, u koju polako prerasta Baštalište, postane javno zagovaranje održivog načina korišćenja zapuštenih površina na teritoriji grada uz učešće zainteresovanih građana – navela je ona.
Kerićeva je istakla da sve potencijalne bašte po gradu ne bi mogle da budu pogodne za proizvodnju hrane, već bi neke služile za obrazovanje o zaštiti životne sredine u praksi, gde bi lokalna zajednica mogla da gaji cveće i druge biljke.
Kako je dodala Kerićeva, saradnik na projektu Baštališta je uradio i master rad na temu baštenskih kolonija u kome je pored ostalog mapirao koliko divljih bašti na gradskom zemljištu postoji u Beogradu i došao je do podatka da već ima oko 100 hektar koji se koriste na sličan način kako to čine aktivisti u Slancima, poput onih u Blioku 45 ili na Velikom ratnom ostrvu.
Ona ipak smatra da Baštalište kao ideja može da se razradi u institucionalni model koji bi podjednako bio dostupan većem broju građana, koji ne bi razmišljali da li smeju ili ne da istoriste gradski prostor za gajenje biljaka.
Korist bi mogli imati, kako je dodala, i socijalno ugroženi, jer bi gajenje povrća mogla da bude vrsta socijalre pomoći, a neko ko želi da se time bavi iz hobija mogao bi da ima mogućnost da ode u svoju opštinu i da vidi gde to može da radi bez ometanja, odnosno kršenja zakona.
Kerićeva je rekla da tek treba da se uradi model koji bi pokazao na koji način bi se mogla iskoristiti zapuštena gradska zemlja, da li bi se davala besplatno ili u zakup, ko bi pružao stručnu pomoć oko logistike i opremanja takvih baštenskih komuna.
- Potrebno je možda napraviti i berzu ljudi koji imaju zemljište ali ga ne koriste i onih koji nemaju zemljište i žele da ga koriste – dodala je ona.
Povratak...
