Banke ne smanjuju kredite za fosilno gorivo
11.07.2013
Evropska komesarka za borbu sa klimatskim promenama pozvala je razvojne banke, koje zajedno odobre 130 milijardi evra kredita godišnje, da prestanu da podržavaju projekte sa fosilnim gorivom.
Iako je politika tri vodeće banke da podstiču kreditiranje obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, u praksi najviše koristi od zajmova imaju projekti sa fosilnim gorivom, pri čemu najviše sredstava odlazi na prirodni gas. Navodi se i da je poslednjih godina na Zapadnom Balkanu u projekte sa fosilnim gorivom otišlo 30 puta više novca nego u one sa obnovljivim izvorima energije. Naučnici kažu da dve trećine rezervi fosilnog goriva u svetu mora da ostane ispod zemlje da bi se sprečilo globalno otopljavanje.
Komesarka Koni Hedegard (Connie Hedegaard) rekla je nedavno da joj je "posebno stalo" da se tri finansijske institucije - Evropska investiciona banka (EIB), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Svetska banka, udruže sa partnerima iz EU i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i "preuzmu vodeću ulogu u eliminisanju javne podrške fosilnom gorivu". EIB je objavio da je između 2007. i 2011. godine investirao 15 milijardi evra u projekte sa fosilnim gorivom i 14,8 milijardi u obnovljive izvore energije. U EIB međutim ističu da su ulagali u projekte sa fosilnim gorivom koji imaju manju štetnu emisiju. Prema novom izveštaju Mreže za promene u Jugoistočnoj Evropi (SEECN), između 2006. i 2012. godine razvojne banke su na Zapadnom Balkanu ukupno investirale u energetsku infrastrukturu 1,68 milijardi evra od čega je 32 puta više otišlo na projekte sa fosilnim gorivom nego na one sa obnovljivim izvorima isključujući vodu. Taj izveštaj pokazao je da su projekti sa fosilnim gorivom učestvovali u ukupnim bankarskim zajmovima u regionu sa 36%. Istovremeno je polovina od godišnjih 6,7 milijardi evra zajmova za energetiku EBRD, najvećeg kreditora u regionu, završila u projektima sa fosilnim gorivom. "Multilateralni kreditori treba da predvode sa ograničavanjem uslova za finansiranje projekata sa ugljem, najštetnijim fosilnim gorivom, i pritskom za veću transparentnost izveštavanja o štetnoj emisiji", istakla je Hedegard. Evropska komesarka je pozvala banke da povećaju potrošnju za obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost.
Izveštaj SEECN pokazao je i da samo 17% kredita Zapadnom Balkanu ide za projekte energetske efikasnosti. Taj izveštaj pokriva Srbiju, Kosovo, Crnu Goru, Makedoniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Albaniju. Planovi EBRD Kasnije ovog meseca EBRD će objaviti nacrt nove kreditne politike za energetiku kojom će, kako saznaje EurActiv.com, biti ustanovljeni precizniji kriterijumi za finansiranje fosilnog goriva, posebno termoelektrana na ugalj. Istovremeno se ne očekuju izmene sadašnje politike upravljanja nuklearnim otpadom iako ekolozi upozoravaju da to, u praksi, može da znači opasno produžavanje veka reaktora koji datiraju iz komunističke ere.
Kako je preneo izvor iz EBRD, ta banka "nije ni oduševljena ni alergična na neku tehnologiju samu po sebi" već se odlučuje na finansiranje ako se pokaže da je projeat komercijalan i da zadovoljava ekološke kriterijume. Planovi EIB Planom kreditiranja EIB, objavljenim krajem juna, takođe su postavljeni novi kriterijumi a s ozbirom na prioritete - rast, energetsku bezbednost i održiv razvoj. Uvodi se i ekološki standard za štetnu emisiju od 550 grama ugljen dioksida po kilovat satu (g/kWh) koji nije tako "dobar" kao npr. kanadski iz avgusta 2012. godine od 420 g/kWh. Evropski standard može se smatrati nepovoljnim i kada se poredi sa novim američkim za elektrane, koji je usvojen istog dana kada je EIB objavio nacrt nove kreditne politike. To nepovoljno u nacrtu EIB ogleda se u tome što banka može da napravi izuzetak i kreditira elektranu na fosilno gorivo kada "doprinosi bezbednosti isporuka (energije)" u EU ili iskorenjivanju siromaštva i ekonomskom razvoju izvan EU. Predloženim pravilima EIB će moći da odobri i finansiranje novih postrojenja na ugalj i gas, kao i projekte gasa iz škriljaca i nuklearne.
Koordinator briselske organizacije za kontrolu banaka Kaunter balans (Counter Balance) Berber Verpost (Verpoest) rekao je da to predstavlja "udaljavanje od održivih investicija koje su potrebne i veliko razočarenje za svakog ko se nadao da EU želi da predvodi u borbi sa klimatskim promenama". Počelo povlačenje iz projekata fosilnog goriva U kampanji za prestanak finansiranja projekata sa fosilnim gorivom zabeležena je velika pobeda kada je objavljeno da je jedna holandska banka zabranila ulaganja u "nekonvencionalno gorivo" i da se norveški penzioni fond povlači iz vlasništva u 19 kompanija.
Norveška finansijska grupa Sturebrand (Storebrand) saopštila je da se povlači iz ulaganja u 13 kompanija koje posluju s ugljem i šest s naftonosnim peskom jer želi da obezbedi "stabilan povraćaj na dugi rok" a akcije tih kompanija u budućnosti će biti bezvredne. "Ako svetska ambicija da se globalno otopljavanje ograniči na ispod dva stepena Celzijusa postane realnost, mnogi izvori fosilnog goriva neće moći da se koriste i njihova vrednost će biti znatno smanjena", istakla je portparolka Sturebranda Kristine Terklep Meisins (Ćristine Tørklep Meisingset). Ona je dodala da je izloženost fosilnom gorivu jedan od najvećih izazova biznisa i da je "logično i neophodno postepeno podesiti investicije". Samo dan ranije holandski Rabobank je objavio odluku da prestane da kreditira projekte vađenja nekonvencionalnih energenata, poput gasa iz škriljaca i naftnog peska, zbog ekoloških posledica. Ekolozi i naučnici kažu da dve trećine rezervi fosilnog goriva na planeti moraju da ostanu ispod zemlje da bi se izbeglo globalno zagrevanje.
Izvor:http://ecotopia.rs/system/sr-latin/home/newsplus/viewsingle/_params/newsplus_news_id/35290.html
