Amandmani na Zakon o prekršajima
25.07.2013
Transparentnost – Srbija izražava zadovoljstvo zbog toga što su se pojedine poslaničke grupe u skupštini Srbije odazvale našem pozivu i predložile izmene dve problematične norme predloga novog Zakona o prekršajima[1]. Kroz amandman Veroljuba Arsića i Zorana Babića iz SNS, koji je prihvatila i Vlada trebalo bi da bude rešen problem neusaglašenosti Zakona o prekršajima i Zakona o javnim nabavkama, koja je pretila da ugrozi vođenje prekršajnih postupaka zbog povreda Zakona o javnim nabavkama i jedinstvo pravnog sistema[2]. Prema ovom amandmanu, prvostepeni prekršajni postupak će voditi Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Transparentnost Srbija smatra da bi komisija trebala što pre da zaposli i odgovarajući broj kvalifikovanog osoblja, kako bi efikasno odgovorila ovom zadatku.
[1] http://transparentnost.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=314%3Ao-slabostima-i-nedostacima-novih-reenja&catid=14%3Avesti&lang=sr
[2]http://transparentnost.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=323%3Aamandmani-na-zakon-o-prekrajima&catid=14%3Avesti&lang=sr
Međutim, na žalost, podršku Vlade nije dobio i veoma važan amandman koji je podnela narodna poslanica Gordana Čomić (DS). Ovaj amandman ima za cilj da se produži rok zastarevanja za prekršaje važnih antikorupcijskih propisa (Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti). Vlada na naše iznenađenje ove amandmane nije prihvatila, ali narodni poslanici iz vladajućih stranaka imaju priliku da svoju spremnost na borbu protiv korupcije dokažu time što će otkloniti ovaj ozbiljan propust. Smatramo da je obrazloženje Vlade za neprihvatanje amandmana nelogično. Naime, u obrazloženju se kaže da je za prekršaje u oblasti pristupa informacijama od javnog značaja „primeren opšti rok zastarelosti od dve godine“. To bi možda i bilo istina kada bi upravna inspekcija Ministarstva pravde i državne uprave, koja je trenutno ovlašćena za to, vršila adekvatan nadzor i pravovremeno pokretala prekršajne postupke u hiljadama slučajeva u kojima organi vlasti ignorišu zahteve tražilaca, ne objavljuju informatore o radu ili na drugi način ozbiljno krše ovaj zakon. Argument Vlade prema kojem se kršenje Zakona o finansiraju političkih aktivnosti „u praksi podvodi pod oblast javnih prihoda i finansija“ (za koju je predviđen duži rok zastarelosti) i da zbog toga amandman ne treba usvojiti je prema našoj oceni neodgovarajući[1]. Nezakonito finansiranje političkih stranaka ne mora da ima nikakve veze sa javnim finansijama i smatramo da je gore pomenuti amandman neophodno usvojiti kako ni od čije volje i arbitrernog tumačenja ne bi zavisilo da li će prekršajno gonjenje moći da se preduzme ili ne nakon što proteknu dve godine od kada je prestup načinjen.
[1] Zakon o finansiranju političkih aktivosti iz 2011 je predvideo rok zastarevanja prekršaja od pet godina iako u Zakonu o prekršajima nije predviđen osnov da se propiše duži rok zastarelosti. Ova neusaglašenost norme sa onom iz sistemskog zakona za datu oblast bi mogla da dovede do oglašavanja neustavnosti, imajući u vidu dosadašnje stavove USS po sličnim pitanjima.
