Hrast star 600 godina nije pod zaštitom - ima poremećeno zdravlje
08.08.2013
Hrast na trasi autoputa Beograd-Preljina nije pod zaštitom države, a ima "vidne oznake poremećenog zdravstvenog stanja koje vodi ka kraju njegovog životnog veka", odgovor je Ministarstva energetike poslaniku "Zelenih Srbije" Ivanu Kariću, koji ne odustaje od namere da sačuva stablo staro oko 600 godina.
Karić je, u poslaničkom pitanju upućenom resornom ministarstvu, pitao da li hrast sa zapisom ima status zaštićenog prirodnog dobra i ukoliko ne uživa takav status zašto se ne zaštiti kao prirodno dobro.
Ministarstvo energetike, u pisanom odgovoru koje je stiglo u Skupštinu, navelo je da na osnovu utvrđenog stanja i izvršene procene mogućnosti pokretanja postupka za zaštitu, Zavod za zaštitu prirode je konstatovao da nema zakonske osnove da se stablo hrasta u Savincu stavi pod zaštitu.
U odgovoru koji je potpisala ministarka Zorana Mihajlović, između ostalog, se navodi da se to drvo ne nalazi u Registru zaštićenih prirodnih dobara, da nema takav status i da nikada nije stavljeno pod zakonsku zaštitu.
Ministarstvo je, u detaljnom objašnjenu, navelo da je "hrast u Savincu stablo velike starosti i impozantnih dimenzija, a da je uočljivo da ima vidne oznake poremećenog zdravstvenog stanja i da se nalazi u završnoj fazi razvoja, koja vodi ka kraju njegovog životnog veka".
Takođe, stablo ima dosta suvih grana i centralni deo krošnje je suv, a prema stručnom iskustvu kod stabla te starosti unutrašnja trulež je intenzivnija nego što se vidi spolja, precizirali su iz Ministarstva.
Stablu u takvom stanju, navodi se, teško je pomoći primenom bilo kakvih aktivnih mera sanacije i zaštite, a najčešća mera koja se koristi u tim situacijama je uklanjanje suvih grana, što dovodi do toga da se izgled stabla bitno menja, gubi njegova izvornost i reprezentativnost.
Sa druge strane, upravo krošnja i izgled stabla predstavlja osnovne kriterijume za vrednovanje prirodnog dobra i eventualno predlaganje za zaštitu.
Ministarstvo ukazuje da je stari hrast ujedno i zapis, a da su zapisi "sveta stabla" u narodu, gde postoji običaj da se ne smeju seći grane i na bilo koji drugi način uticati na njegov rast i razvoj.
Kod takvih stabala bilo kakvo sečenje grana je otežano, odnosno onemogućeno, kažu u Ministarstvu.
S druge strane, narodni običaji i religijsko verovanje o zapisima predstavljaju osnov za očuvanje takvih stabala čak i kada nisu pod zakonskom zaštitom, piše u odgovoru.
U Srbiji je zaštićeno 20-ak hrastova koji predstavljaju impozantne jedinstvene i rerezentativne primerke te vrste, a kao najbolji primer izdvaja se hrast u Ranilovića lugu.
Ministarstvo zaključuje da je građevinskim i zemljanim radovima za pripremu trase autoputa neposredna okolina stabla potpuno modelirana ne samo površinski, već i u dubinu koliko zahteva konstrukcija budućeg puta, tako da se stablo nalazi kao na ostrvu, a pojedini koreni su vidljivi na površini.
Zeleni Srbije: Vlada da sačuva hrast u Savincu
Zeleni Srbije zatražili su danas da Vlada Srbije održi obećanje koje je dao nedavno ministar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić i sačuva hrast kod Savinca.
Politička partija Zeleni Srbije, kako navodi u saopštenju, nastaviće borbu da se hrast sačuva, kao i da se u Srbiju "konačno uvedu evropski i civilizacijske vrednosti i odgovornost".
Oni su reagovali na odgovor Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine na poslaničko pitanje Ivana Karića, i naveli da je po prostornom planu "Područja posebne namene infrastrukturnog koridora..." prostor spomenika kulture od velikog značaja, i da je "Savinac" zaštićen.
"Hrast se nalazi na ovom prostoru i kao takav je morao biti zaštićen. Jasno nam je zašto ova, do sada izrazito antiekološka, vlada ne vidi da hrast koji postoji već 600 godina treba i mora biti zaštićeno prirodno dobro. Sve što je urađeno u proteklih godinu dana u oblasti zaštite životne sredine nije bilo u skladu sa evropskim i ekološkim standardima", poručuju Zeleni Srbije.
Oni ističu da im nije jasno zašto je Zavod za zaštitu prirodnih dobara dozvolilo da se hrast ne zaštiti na vreme.
"Standardi ne smeju da se snižavaju kada su u pitanju veliki infrastrukturni projekti. To je propust koji je nedopustiv u jednoj uređenoj državi koja teži da bude punopravna članica EU", zaključuje se u saopštenju.
