Reciklažna industrija ostala bez nadoknada
20.01.2014
Preduzeće „Jugo-impeks“ iz Niša završilo je prošlu godinu sa recikliranih 10.000 tona električnog i elektronskog otpada, a vlasnik ove firme Vujadin Šćekić minulu godinu završio je sa prestižnom nagradom „Najbolje preduzeće i Menadžer godine“.
Ovu nagradu dodeljuje Evropska poslovna skupština i Sokratov komitet u Oksfordu.
Priznanje Evropske poslovne skupštine i Sokratovog komiteta, pored statue u obliku ruke, medalje i diplome, prati i licenca „Trejdmark“, koja važi pet godina i koja će kompaniji „Jugo-impeks“ omogućiti lakši plasman robe na britansko, ali i celokupno evropsko tržište.
Vlasnik „Jugo-impeksa“ jedini je privrednik iz Srbije kome je do sada pripalo priznanje ove skupštine, a on objašnjava da je nagrada rezultat njegovog dvadesetpetogodišnjeg rada u privredi.
Za poslovne rezultate Šćekić kaže da bi bili još bolji da ova firma, kao i ostali recikleri u Srbiji, nije bila suočena sa velikim problemom a to je kašnjenje isplate naknada iz državnog budžeta.
Šćekić naglašava da firme koje se bave reciklažom opasnog otpada prošle godine nisu dobile ni dinar nadoknade, tako da su recikleri bili prinuđeni, ali i dalje to jesu, da reciklažu sami finansiraju.
On ističe da država za prošlu godinu na ime nadoknada za reciklažu opasnog otpada duguje reciklerima 1,5 milijardi dinara.
„Odnos inputa i autputa u reciklažnoj sirovini je 100 prema 40, što znači da se ulaganjem 100 dinara rada i sirovina dobija nova vrednost od 40 dinara. Ta razlika između ulaganja i dobijene vrednosti predstavlja nadoknadu koju se država obavezala da plaća sistemom koji je sama napravila. Sistem je dobar jer pravi ogromnu mrežu sakupljača a benefit na kraju je čista Srbija. Problem je, međutim što taj sistem, poštuju sakupljači i recikleri opasnog otpada, ali ne i oni koji su ga napravili“, rekao je Šćekić.
On ističe da su mnoge firme koje se bave reciklažom pred zatvaranjem jer ne mogu više da same finansiraju otkup i preradu opasnog otpada. Šćekić dodaje da njegova firma mesečno finansira čitav sistem reciklaže sa 300.000 do 400.000 evra, što uglavnom čini iz bankarskih pozajmica.
„Zbog nefunkcionisanja sistema reciklaže moraćemo samo na ime bankarskih kamata da platimo više od 700.000 evra. To je potpuno nepotreban trošak. Da je sistem funkcionisao mogli smo ta sredstva da uložimo u kvalitetne investicije, da otvorimo još dve linije za reciklažu i uposlimo nove ljude i to one koji se najteže zapošljavaju – sa osnovnom i srednjom školom“, podvukao je Šćekić.
Kako je istakao Šćekić recikleri su ostali prošle godine bez para zbog nerada zaposlenih u državnoj administarciji.
„Administracija u ekologiji se nije bavila svojim poslom, jedino je sektor za kontrolu radio na svim nivoima. U Ministarstvu ekologije komunikacija između cele administracije i reciklera praktično nije postajala, a samim tim nema ni razvoja i imate nepredvidivo poslovanje. Da je svako radio svoj posao na najbolji mogući način sistem bi perfektno funkcionisao i bilo bi razvoja u celoj industrijskoj grani“, kazao je Šćekić.
On dodaje da je sasvim siguran da je 2013. godina, godina sa najmanje ulaganja u reciklažnoj industriji od 2009. godine, od kada je postavljen njen temelj, odnosno donet zakon za njeno funkcionisanje.
Prema njegovim rečima konkurs za dodelu nadoknada, umesto krajem januara ili početkom februara, raspisan je tek avgusta, ali ni nakon okončanja konkursa sredstva nisu isplaćena.
„Ne prihvatamo objašnjenje da u budžetu nema para za njihovu isplatu. Da je procenat naplate eko-takse stoprocentan u državnu kasu bi se slilo između četiri i deset milijardi dinara. S obzirom da je procenat naplate eko-takse 25 do 30 odsto, procenjujemo da je od njih budžet inkasirao barem dve do tri milijarde dinara. Taj novac je namenski bio naplaćen – za projekte u oblasti ekologije, za reciklažu i reciklažni sistem, i nikako nije smeo da bude iskorišćen za krpljenje rupa u budžetu. Od 1. januara trebao je da zaživi novi budžetski fond u koji bi odlazio novac od naplate eko-takse, međutim to se nije dogodilo, tako da smo već propustili i januar. Očekujemo da u narednim danima novi ljudi u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine sa Ministarstvom finansija reše ovaj problem i usmere namenska sredstva ka onima kojima su namenjena, ali očekujemo i da država uskoro donese novi zakon koji će regulisati ovu oblast“, rekao je Šćekić.
Prema Šćekićevim rečima recikleri se pribojavaju da i ove godine imaju nepredvidivo poslovanje, ali im nadu da se neće ponoviti prošla godina daju ljudi koji su odnedavno u Ministarstvu energetike.
„U decembru su u Ministarstvu energetike postavljeni ljudi koji znaju svoj posao i koji su pokazali spremnost da istraju u poštovanju važećih propisa. Ukoliko zaista istraju, za reciklažnu industriju nema „zime“, ona će rasti i imaće predvidivo poslovanje a samim tim će omogućiti i zapošljavanje još četiri do pet hiljada ljudi“, naglasio je Šćekić.
On je istakao da će, u slučaju da krene isplata nadoknada i napravi se predvidivi sistem, „Jugo-impeks“ uspeti da u 2014. godini reciklira 12 do 14 hiljada tona opasnog otpada i tako biti spremno za ispunjenje nacionalnih ciljeva za 2015. godinu koji predviđaju reciklažu dva i po kilograma po glavi stanovnika naše zemlje.
Izvor: http://jugmedia.info/2014/01/20/reciklazna-industrija-ostala-bez-nadoknada/
