Iskustva skandinavskih zemalja kao pomoć Srbiji

15.02.2014

Srbija bi boljim iskorišćavanjem, odnosno recikliranjem smeća, mogla da ima godišnji prihod od 100 miliona evra, ocenio je danas izvršni direktor Nordijske poslovne alijanse u Srbiji Uroš Mihajlović.

Mihajlović je na prvoj tribini te organizacije, koja je bila posvećena održivom ekološkom poslovanju u Srbiji pod nazivom "Učiti od najboljih", kazao da bi se u razvoju reciklažne industrije u Srbiji mogla iskoristiti iskustva skandinavskih zemalja, koje, kako je naveo, prednjače u toj oblasti i koje mogu pokazati kako se resusi troše na najefikasniji način.

"Neophodno je aktivnije pristupiti promeni ekološke politike zemlje, i promeniti sadašnji model po kome se sredstva za ekologiju izdvajaju za ad hoc aktivnosti, a ne za strateški razvoj ove oblasti", kazao je on.

Dodao je da bi se boljom preraspodelom ionako nedovoljnih sredstava i ulaganjem u inovacije i nove ideje doprinelo poboljšanju zaštite životne sredine, ali i stabilnijem razvoju privrednog ambijenta i rastu broja radnih mesta.

Učesnici tribune su se saglasili da treba nastaviti rad na prilagođavanju zakonodavstva u oblasti industrijske ekologije u Srbiji, a sve u cilju da se sadašnjim i potencijalnim investitorima obezbedi sigurnost i bolja predvidljivost troškova poslovanja.

Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Siniša Mitrović kazao je da je potrebo da Srbija pregovara o dužim rokovima za primenu svih direktiva EU iz oblasti zaštite životne sredine kako bi bili sigurni da ćemo moći da ih primenimo.

On je rekao i da bi trebalo što pre povećati izdatke za zaštitu životne sredine, kao i utvrditi u kolikom procentu će troškove prilagođavanja zakonodavstvu EU snositi država, a koliko će biti učešće privrede.

Mitrović smatra da je potrebno vratiti i fond za životnu sredinu kao glavni alat za upravljanje tom oblašću.

Podsetio je i da Srbija trenutno izdvaja 0,25 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) za zaštitu životne sredine, dok su sve zemlje koje su bile kandidati za ulazak u EU izdvajale između 1,5 i dva odsto BDP-a.

Prema njegovim rečima, poslednja pridružena članica EU Hrvatska trošila je 1.545 evra po glavi stanovnika za primenu evropskih direktiva iz oblasti životne sredine, dok Srbija trenutno izdvaja oko 50 evra.

Specijalista za pitanja životne sredine u Telenoru Kristina Mitrović kazala je da kroz društveno odgovorno ponašanja ta kompanija koja potiče iz Skandinavije i u Srbiji primenjuje načela zaštite životne sredine.

Ona je kazala da je Telenor prepoznao svoje negativne uticaje na životnu sredinu koje je pokušao da reši smanjenjem potrošnje energije i goriva, kao i reciklažom svih vrsta otpada.

Tribina Nordijske poslovne alijanse je, kako je saopšteno, prva u nizu planiranih događaja u sklopu "Nordic Green" projekta koje će ta organizacija sprovesti tokom 2014. godne.