Oko 300 divljih deponija u Beogradu
22.02.2014
Broj divljih deponija na teritoriji Beograda varira, a procenjuje sa da ih ima oko 300, rekao je pomoćnik gradskog sekretara u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine Filip Abramović.
Prema njegovim rečima, deponije se formiraju najviše zbog kriminalnog ponašanja pojedinih pravnih lica i nesavesnosti građana.
- Najveći problem u nastajanju tih deponija je nesavesno ponašanje naših sugradjana i kriminalno ponašanje nekih pravnih lica koja koriste odredjene lokacije da bi zaobišli plaćanje pravilnog zbrinjavanja i tretmana odpada - rekao je Abramović za agenciju Beta.
Abramović je upozorio da je trenutno veoma teško da se većina tog otpada reciklira jer veći deo predstavlja gradjevinski šut i komunalni odpad tako da bi mali procenat mogao da završi u nekoj ponovnoj upotrebi.
On je dodao da će to mozda biti moguće u skorijoj budućnosti, ali da će samo mali deo tog otpada biti upotrebljiv.
- Planom za upravljanjem topadom za grad Beograd koji je Skupština grada usvojila na predlog Sekretarijata za zaštitu životne sredine predvidjena je izgradnja postrojenja i za tretman gradjevinskog otpada, kao i linije za separaciju otpada tako da će biti moguće da se čak i taj otpad istretira i razdvoji kako bi se mogao iskoristiti njegov manji deo - rekao je Abramović.
Prema njegovim rečima, u ovom trenutku je izdvojeno pet miliona dinara za sanaciju divljih deponija, a odredjuju se lokacije koje su najprioritetnije.
- Gledaćemo da odredimo još sredstava i da se u ostatku godine sve veći broj tih deponija ne samo ukloni već i da se te lokacije obezbede od ponovnog pojavljivanja deponija na koje god načine je to moguće - rekao je Abramović.
On je dodao da je od velikog značaja da se pojača inspekcijski uticaj u kažnjavanju prestupnika.
Abramović je kazao da su za uklanjanje većine divljih deponija na teritoriji Beograda potrebna velika sredstva, kao i svakodnevni rad na njihovom uklanjanju.
- Neku konkretnu cifru za uklanjanje svih deponija trenutno nemamo zbog
toga što na teritoriji Beograda postoji šest komunalnih preduzeća koja to rade za odredjeni deo teritorija i jedan deo opština, a tu pre svega mislim na Obrenovac i Lazarevac koji su u potpuno drugom sistemu upravljanja otpadom - rekao je Abramović.
On je napomenuo da je grad odgovoran za divlje deponije koje su nastale na javnoj površini, dok je za deponije nastale na privatnoj parceli odgovoran vlasnik parcele.
- Divlje deponije se nalaze na teritoriji čitavoga grada, od regionalnih puteva pa do užih gradskih opština, tako da ih zaista ima na raznim mestima i u različitim veličinama, a prioritet u njihovom uklanjanju imaće one koje su najrizičnije po zdravlje ljudi i životnu sredinu - rekao je Abramović.
Izvor: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/444611/Oko-300-divljih-deponija-u-Beogradu
