Otpad jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji
03.03.2014
Svega 19 odsto industrijskog otpada se prerađuje, a tek jedan procenat koristi za proizvodnju energije. Novu strategiju treba razviti kao investicionu šansu za razvoj zelene ekonomije, koja će uz, zdravu životnu sredinu, doneti nova ulaganja i radna mesta.
Neodgovarajuće postupanje sa otpadom jedan je od najvećih ekoloških problema u Srbiji. Godišnje se proizvede više od 8,2 miliona tona novog industrijskog otpada, od čega je neopasnog 7,9 miliona tona, dok ostatak čini opasni otpad, podaci su Agencije za zaštitu životne sredine. Svega 19 odsto industrijskog otpada se prerađuje, a tek jedan odsto koristi za proizvodnju energije dok Nemačka ima 6.000 postrojenja iz kojih se preradom otpada dobija električna i toplotna energija. U Srbiji 81 odsto ili oko 6,5 miliona tona otpada ostaje na lokacijama gde je proizveden. Od ukupnog industrijskog otpada 67 procenata čini leteći pepeo, a ostalo je šljaka, prašina, otpad iz prehrambene i metalske industrije, kablovi, rečeno je u Privrednoj komori Srbije (PKS), na javnoj debati Upravljanje industrijskim otpadom u Srbiji.
Novu strategiju upravljanja otpadom treba razviti kao investicionu šansu za razvoj zelene ekonomije, koja će uz zdravu životnu sredinu, doneti nova ulaganja i radna mesta. Javno-privatno partnerstvo dobar je model za realizaciju infrastrukturnih projekata u toj oblasti, istaknuto je na skupu.
Milivoje Miletić, savetnik predsednika PKS ukazao je na značaj uređenja tržišta sekundarnih sirovina u Srbiji, u skladu sa savremenim evropskim propisima i ekološkim dostignućima. Treba dobro da se pripremimo za poglavlje 27 u okviru pregovora sa EU, koje se odnosi na ekologiju. Važno je da se preduzeća upoznaju i pripreme za zelenu proizvodnju koja je održiva i za njih prihvatljiva, rekao je Miletić dodajući da je edukacija ključna za uspeh i napredak.
Upravljanje otpadom u Srbiji regulišu dva pravna akta - Zakon o upravljanju otpadom i Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu koji su dobrim delom harmonizovani sa EU standardima. Srbiji je neophodno postrojenje za upravljanje opasnim otpadom, a već dugo godina postoji inicijativa, objasnio je Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.
O stanju industrijskog otpada u prestonici govorio je Goran Trivan sekretar za zaštitu životne sredine, Grada Beograda. Kako je istakao, glavni problemi u Beogradu su mešanje industrijskog sa komunalnim otpadom i neopasnog sa opasnim, nizak nivo reciklaže, kao i tretman otpadnih voda. Kao prioritete naveo je izgradnju postrojenja za tretman opasnog otpada i postrojenja za reciklažu, što se može realizovati kroz javno privatno partnerstvo. Do 2020. godine, podsetio je, biće zabranjen izvoz opasnog otpada i svaka država to pitanje moraće da reši u svojim granicama. Potrebni su posebni administrativni uslovi da bi se taj posao valjano uradio, dodao je Trivan.
Siniša Mitrović, savetnik predsednika PKS naveo je da industrijski otpad mora postati novi resurs – nova šansa za zelenu ekonomiju. Neophodna nam je nova doktrina koja će u potpunosti da valorizuje industrijski otpad, jer ne možemo da dovodimo u Srbiju nove brendove, a da nemamo adekvatnu infrastrukturu, istakao je Mitrović.
O problemima upravljanja industrijskim otpadom i mogućim rešenjima govorili su i Aleksandar Jovović, profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu, Maja Milić, menadžer za upravljanje opasnim otpadom, Kemis – Gorenje Ekologija i drugi učesnici debate.
PKS i Centralnoevropski forum za razvoj (CEDEF) od 17. decembra 2013. do 5. juna 2014. godine organizuju šest javnih debata o upravljanju komunalnim i industrijskim otpadom. Sledeća, treća po redu debata biće održana 21. marta, a tema je Tehnologija i oprema za upravljanje otpadom i tretman otpadnih voda.
Javne debate se organizuju da bi se našla optimalna rešenja za probleme tretiranja otpada, a po završetku ciklusa biće objavljen vodič ,,Preporuke za Zelenu Srbiju''
Izvor: http://www.pks.rs/Vesti.aspx
