Svetski dan divlje flore i faune
03.03.2014
Na 68. zasedanju Generalne skupštine Organizacije ujedinjenih nacija, održanom 20. decembra 2013. godine, 3. mart je proglašen za Svetski dan divlje flore i faune. Obeležavnje ovog datuma na globalnom nivou pre svega ima za cilj podizanje javne svesti o pretnjama koje nekontrolisano korišćenje prirodnih resursa i ilegalna trgovina primercima divljih vrsta biljaka i životinja ima po opstanak velikog broja vrsta u prirodi.
Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija ukazala je na veoma važnu ulogu koju svih 180 država potpisnica Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES – Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora) imaju u očuvanju divljih vrsta kroz kontrolu legalne i sprečavanje ilegalne trgovine preko 35.000 ugroženih vrsta biljaka i životinja, uključujući njihove delove i derivate.
Važno je napomenuti da se ukupan godišnji obrt novca u svetskoj trgovini zaštićenim divljim vrstama biljaka i životinja procenjuje se na oko 160 milijardi američkih dolara. Po procenama Međunarodne kriminalističke policijske organizacije - Interpol, godišnja vrednost ilegalne trgovine primercima zaštićenim divljih vrsta na globalnom nivou iznosi od 7 do 10 milijardi američkih dolara, što ovaj vid nezakonite aktivnosti svrstava na drugo mesto po profitabilnosti, odmah iza trgovine drogom.
Nekontrolisano korišćenje i sakupljanje divlje flore i faune predstavlja drugi po značaju faktor ugrožavanja prirodnih resursa, odmah posle menjanja ili uništavanja staništa. Nezakonit izlov ili sakupljanje i trgovina negativno utiču na brojnost populacija biljaka i životinja u prirodi, do te mere da mogu dovesti do potpunog istrebljenja određenih vrsta.
Glavna područja iz kojih se divljim životinjama ili delovima njihovih tela snabdeva nelegalno svetsko tržište jesu podsaharska Afrika i jugoistočna Azija. Glavni faktori koji utiču na pojavu ilegalne trgovine zaštićenim vrstama u gore navedenim i drugim sličnim područjima jesu prirodna rasprostranjenost velikog broja retkih i zaštićenih vrsta, nespremnost nadležnih organa za sprovođenje CITES konvencije i adekvatno sankcionisanje prestupa i opšta loša ekonomska situacija. Sa druge strane, glavni faktor koji ima znatan uticaj na ilegalnu trgovinu ugroženim vrstama na globalnom nivou jeste veliko tržište potrošača ili kupaca, pre svega u Evropskoj uniji, Sjedinjenim Američkim državama i Kini.
Ilegalna trgovina primercima divljih vrsta životinja i biljaka je složen proces koji obuhvata operativno organizovanje većeg broja ljudi. Prvi u lancu su lovokradice ili sakupljači, zatim posrednici i preprodavci, a posle njih krijumčari. Uzimajući u obzir da se primerci ugroženih vrsta krijumčare od države porekla do države konačnog odredišta, ove aktivnosti što često podrazumevaju višestruko ilegalno kretanje primeraka preko državnih granica. Kada krijumčareni primerci budu dopremljeni do krajnjeg odredišta, njihova vrednost je višestruko veća nego u državi porekla, što često stvara veliki profit glavnom organizatoru. Novčana dobit jeste glavni razlog zbog kog se organizovane kriminalne grupe sve češće bave ovim vidom nelegalne aktivnosti. Krijumčarenje sve češće organizuju lica koja imaju direktne veze sa organizovanim kriminalnim grupama, i tako koriste slične metode i puteve već uspostavljene za krijumčarenje droge, oružja i ljudi. Kancelarija Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i organizovanog kriminala (UNODC) pozvala je sve države krajem septembra 2013. godine da pojačaju napore u borbi protiv ilegalne trgovine ugroženim vrstama, pre svega putem jačanje kaznene politike za prestupe iz ove oblasti.
Geografski položaj Republike Srbije čini je jednom od važnih država za krijumčarenje divljih vrsta flore i faune u ovom delu Evrope. Srbija se nalazi na glavnom koridoru za kretanje robe u jugoistočnoj Evropi, graniči se osam država od kojih četiri čine direktnu vezu sa jedinsvenim tržištem od preko 503 miliona ljudi u Evropskoj uniji i ima niz drugih faktora poput visokog stepena biološke raznovrsnosti, što sve svrstava našu zemlju na mapu država visokog rizika sa aspekta krijumčarenja divljih vrsta. Republika Srbija predstavlja državu porekla pojedinih zaštićenih vrsta, državu tranzita za veliki broj divljih vrsta, i državu konačnog odredišta za pojedine vrste.
Potvrđivanjem CITES konvencije 2001. godine, Republika Srbija je preuzela određene obaveze koje podrazumevaju odgovornost i angažovanje nadležnih organa u borbi protiv ilegalne trgovine primercima ugroženih vrsta divlje flore i faune. U poslednjih par godina rezultati jačanja kapaciteta nadzornih organa za sprovođenje CITES konvencije direktno su prikazani u vidu povećanog broja sprečenih pokušaja krijumčarenja, odnosno zaplena primeraka ugroženih divljih vrsta. Od 2012. godine, preko 1,500 živih primeraka kornjača, zmija, papagaja, ptica pevačica, majmuna, kao i drugih vrsta divljih biljaka i životinja, uključujući njihove delove i derivate, zaplenjeno je od strane nadzornih organa Republike Srbije.
Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, kao upravni organ za CITES konvenciju u Republici Srbiji, ovim kratkim saopštenjem za medije obeležava Svetski dan divljih vrsta flore i faune i nastavlja da u saradnji sa srodnim službama u zemlji i inostranstvu daje svoj doprinos zajedničkim naporima da se očuva biološka raznovrsnost na globalnom nivou.
Više informacija vezano za Svetski dan divlje flore i faune možete preuzeti sa zvanične internet prezentacije Ujedinjenih nacija posvećene ovom datumu: http://www.wildlifeday.org/
