Apel medijima i stanovništvu u vezi sa ZMIJAMA
23.05.2014
Ukoliko primetite zmiju, zaobiđite je, pustite je da prođe ili je, ako je baš neophodno, uklonite sa puta – dovoljno je pomeriti je štapom. Nijedna zmija neće napasti čoveka osim u samoodbrani (vodene zmije čak veoma retko pokušavaju i da se brane).
Molimo sve štampane i elektronske medije, kao i građane, dobrovoljce koji su preko tvitera, fejsbuka i drugih mreža uključeni u razmenu životno važnih informacija, da ne podižu i ne šire paniku: dosta je muke i ovako, nema ni potrebe ni razloga da se stvara atmosfera histerije zbog zmija koje ljudi sve češće sreću. Kako navode izvori na internetu, ljudi u pomoć zbog zmija već zovu i vojsku. To je zaista neracionalno i samo dodatno komplikuje spasavanje ljudi, domaćih životinja i domova. U situaciji koja je zadesila zemlju potpuno je razumljiva panika i histerija, ali nemojmo otežavati rad spasiocima.
Zmije u ravničarskim područjima Srbije su neotrovne i potpuno bezopasne – ako se izuzme nekoliko lokaliteta u Vojvodini na kojima ima šarki. Najčešće se sreću smukovi i vrste vezane za vodu – ribarice i belouške. Sve navedene vrste mogu da narastu do 1,5 ili čak 2 metra, pa mogu delovati zastrašujuće, ali potpuno su bezazlene. Moguće je videti i smukulju, ali ova vrsta je relativno retka. Dosta je i sitnija od ostalih. Nažalost, ljudi je, zbog riđe boje i šara, često mešaju sa šarkom. Neretko se i od ribarice pomisli da je šarka. U stvari, ljudi najčešće bez pardona ubijaju sve što makar i liči na zmiju.
Sve zmije mogu da plivaju i uglavnom se dobro penju po vegetaciji – i po kućama.
Koliko smo uspeli da ispratimo vesti na društvenim mrežama, sve do sada fotografisane (viđene ili ubijene) zmije bile su smukovi i ribarice.
Od otrovnih zmija, u užoj Srbiji su prisutni šarka i poskok. Ne tvrdimo da ih nije moguće sresti u poplavljenim područjima, posebno uz reku Savu – neke su mogle i doplutati iz uzvodnih predela – ali čak ni od njih ne preti neminovno smrtna opasnost.
Naše otrovnice se od drugih vrsta zmija lako razlikuju: duž smeđih ili sivih leđa imaju tamnu cikcak šaru. Šarke mogu biti i potpuno crne.
Kao i druge životinje, zmije samo pokušavaju da se spasu i pobegnu na suvo. Nisu se naprasno pojavile niotkud, uvek su bile oko nas. Nisu donete odnekud i puštene da bi nam dodatno zagorčale život. I njih voda isteruje iz skloništa; uplašene su, dezorijentisane i nervozne, baš kao i mi.
Već se u poplavljenim područjima pojavio i veliki broj glodara – koji takođe samo pokušavaju da se spasu od vode. Mnogima su gnezda upravo u nasipima pored reka, i sad su potopljena i razrušena. I glodara je uvek bilo svuda oko nas, ali ih u uslovima kakvi su sada ima više na neuobičajenim mestima.
Glodari prenose zarazne bolesti koje mogu biti pogubne po ljude; često su pacovi osnovni, presudni faktor u izbijanju i širenju strahovitih epidemija. Zmije ne prenose nijednu bolest na ljude. Zmije se hrane glodarima.Mogu da se zavuku i tamo gde mačke i psi ne mogu. Odrasli smuk može da pojede čitavo leglo pacova. Zmije mogu pomoći da se umanji broj pacova i miševa.
U uslovima kada se na potopljenim područjima nalazi veliki broj lešina, kada su izlivene septičke jame i raznete deponije, a temperature rastu, vrlo je verovatno da će doći do pojave i širenja infekcija. Glodari će se svakako hraniti otpacima i lešinama na koje budu nailazili, i kretaće se po naseljima. I oni će, možda, biti izbezumljeni i agresivni. Najezda glodara je ono što treba da nas brine. Takozvana najezda zmija je pojava kojoj zapravo treba da se radujemo. One su nam pravi – u stvari jedini – prirodni saveznik u borbi sa glodarima.
Ukoliko primetite zmiju, zaobiđite je, pustite je da prođe ili je, ako je baš neophodno, uklonite sa puta – dovoljno je pomeriti je štapom. Nijedna zmija neće napasti čoveka osim u samoodbrani (vodene zmije čak veoma retko pokušavaju i da se brane). Ako vas smuk ili ribarica i „napadnu“, ništa vam se ne može dogoditi. U slučaju da zaista naiđete na otrovnu zmiju, takođe je prosto zaobiđite ili sklonite. Ako vas ipak ujede otrovna zmija, pod uslovom da ste potpuno sigurni da ste dobro prepoznali vrstu, potrebno je primeniti mere prve pomoći i obratiti se lekarima, koji treba da daju protivotrov.
Sve vrste zmija u Srbiji su zaštićene zakonom i ne smeju se ubijati.
Ispred Srpsko herpetološkog društva „Milutin Radovanović“,
dr Ljiljana Tomović, vanredni profesor na Biološkom fakultetu u Beogradu
dr Sonja Đorđević, naučni saradnik na Biološkom fakultetu u Beogradu
Aleksandar Simović, student Biološkog fakulteta u Beogradu
