WWF: Neophodna dugoročna rešenja za poplave
23.05.2014
Svetski fond za prirodu (WWF) Srbije saopštio je danas da je neophodno uspostaviti jedinstven pristup upravljanja poplavama, i da se moraju uzeti u obzir svi društveni, ekonomski i ekološki faktori da bi se našla dugoročna rešenja i nekadašnja plavna područja povezala sa rekama.
"Plavna područja služe kao prirodni rezervoari koji omogućavaju skladištenje velikih količina vode i iz njih se voda postepeno i bezbedno oslobađa u rečne tokove, kao i u podzemne vode. Ukoliko se plavna područja odseku od rečnih korita, u tom slučaju se smanjuje njihov potencijal zadržavanja poplavnih voda i samim tim rizik od poplava je veći", smatra direktorka WWF u Srbiji Duška Dimović.
Ako bi se plavnim područjima vratila njihova prirodna uloga i kapacitet da zadržavaju vodu, to bi ublažilo efekte poplava, troškovi od šteta izazvanih poplavama bi bili manji, a bila bi obezbeđena i dobrobit za prirodu, ljude i lokalnu ekonomiju.
"Analiza potencijala obnove plavnih područja pokazuje da je najprihvatljivije obnoviti nekadašnja plavna područja, a svaka zemlja bi trebalo da proceni u koja područja bi trebalo ulagati kako bi što više ublažila rizik od poplava", dodala je Duška Dimović.
WWF smatra da su prirodna rešenja dugoročnija, efikasnija i zahtevaju manja ulaganja nego podizanje rečne infrastrukture.
Dobri primeri u Srbiji, navodi WWF, kako zaštićena područja mogu smanjiti posledice poplava su specijalni rezervati prirode Gornje Podunavlje, Obedska bara, Koviljsko-petrovaradinski rit, Karađorđevo i Zasavica, kao i Park prirode Lonjsko polje u Hrvatskoj koji štiti kako Beograd, tako i Zagreb od poplava.
Najnoviji izveštaj Međuvladinog panela o klimatskom poromenama (Intergovernmental Panel on Climate Ćange-IPČ) najavljuje da će se Evropa tek susretati sa teškim vremenskim uslovima, uključujići i razarajuće poplave.
Izvor: http://zelenasrbija.rs/srbija/6763-wwf-neophodna-dugorona-reenja-za-poplave
