Zelenom ekonomijom do novih radnih mesta i boljeg životnog standarda
09.09.2011
Zelena ekonomija i održivi razvoj podrazumevaju velike investicije u tu oblast, što bi trebalo da doprinese otvaranju novih radnih mesta i boljem životnom standardu građana, ali i racionalnijoj upotrebi prirodnih resursa, istakao je ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić na Forumu Srbija-EU, održanom u Beogradu u organizaciji Vlade Srbije.
- U proteklih nekoliko godina u domaćoj industriji reciklaže i obnovljivih izvora energije otvoreno je 8.000 radnih mesta. Do kraja godine u zelenoj ekonomiji će biti ukupno zaposleno 10.000 ljudi. Srbija bi mogla da reši ekonomske probleme sa kojima je trenutno suočena, velikim ulaganjima u zelenu ekonomiju, jer ima velike potencijale u toj oblasti - naveo je ministar Dulić, predsedavajući na Panelu posvećenom zelenoj ekonomiji i održivom razvoju u kontekstu evropskih integracija.
Prema stručnim procenama, samo proizvodnja biogoriva mogla bi da u Srbiji zameni potrebe za oko 2,5 miliona tona nafte. Pored toga, Srbija raspolaže i velikim potencijalima energije vetra, hidroenergije i ostalim obnovljivim izvorima energije. Zelena ekonomija podrazumeva ulaganje u energetsku efikasnost, smanjenje troškova proizvodnje, uz veću konkuretnost i održiv ekonomski rast.
- Za uspešno sprovođenje koncepta zelene ekonomije neophodno je partnerstvo privatnog i javnog sektora. Srbija je ostvarila značajan napredak u evropskim integracijama i dostizanju standarda u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja. Do kraja manadata ove Vlade, treba da bude usvojen Zakon o komunalnim delatnostima i Zakon o javno-privatnom partnerstvu - rekao je ministar Dulić.
On je ukazao da se zelena ekonomija i održiv razvoj nameće kao prioritetna tema na svim međunarodnim skupovima, kao i da „nema globalnog foruma na kome se ne raspravlja o klimatskim promenama, energetskoj krizi i smanjenju prirodnih resursa".
Na Panelu posvećenom zelenoj ekonomiji i održivom razvoju u kontekstu evropskih integracija učestvovalo je 56 predstavnika državnih institucija iz Srbije i regiona, kao i predstavnici Evropske unije, međunarodnih organizacija, privrede, organizacija civilnog društva, akademske i stručne javnosti.
U kontekstu aktivnosti evropskih integracija, uočena je potreba da se u procesu harmonizacije nacionalne politike i zakonodavstva razmotre i pitanja koja se odnose na društveno-ekonomski razvoj u kontekstu zelene ekonomije i održivosti. Naime, sve države regiona, uključujući i Srbiju, moraju da ulože dodatne napore u definisanje zelenih strategija rasta i razvoja u skladu sa strateškim smernicama i odlukama koje su donete na nivou EU, a posebno u razvoj infrastrukture potrebne za realizaciju koncepta zelene ekonomije koja podrazumeva povećana ulaganja u infratrukturu životne sredine i u razvoj novih znanja i veština radi jačanja institucionalnih i ljudskih kapaciteta. S tim u vezi, očekuje se da Srbija, kao i zemlje regiona budu u mogućnosti da, na prvom mestu, prihvate i iskoriste dostupne evropske i međunarodne fondove, ali i da se definišu novi i inovativni mehanizmi finansiranja i saradnje. Činjenica je da će Republika Srbija u periodu od 2011. do 2013. godine dobiti značajna finansijska sredstva od Evropske unije u ukupnom iznosu od oko 600 miliona eura, a u dugoročnom periodu i značajno veća sredstva, koja se moraju iskoristiti upravo uvažavajući navedene prioritete i ciljeve.
Tokom panela, učesnici su prepoznali ključne odredbe koje treba da doprinesu razvoju zelenoj ekonomiji i održivosti u kontekstu evropskih integracija:
- Panel je obezbedio doprinos razmeni stavova, ideja i vizija, kako na političkom, tako i na stručnom i poslovnom planu, po pitanju sprovođenja koncepta zelene ekonomije i održivog rasta i razvoja u kontekstu što uspešnijeg praćenja evropskih i svetskih tokova u datim oblastima.
- Uočen je značajan pomak na polju razvoja nacionalnih politika koje su u skladu sa konceptom održivog razvoja, održive proizvodnje i potrošnje i zelene ekonomije, što se ogleda u reformama zakonodavstva, strateškim smernicama i ekonomskim instrumentima. Međutim, postoji potreba za unapređenjem stanja ne samo „ozelenjavanjem" postojeće ekonomske prakse, već i uz razvoj konkretnih smernica, instrumenata i praktičnih politika, u partnerstvu javnog i privatnog sektora.
- Zaključeno je da zelena ekonomija treba da bude bazirana na adekvatnom vrednovanju prirodnog kapitala i praćena izmenama fiskalne politike uz uvođenje inovativnih stručno-političkih i tehnoloških mera.
- U kontekstu evropskih integracija celokupnog regiona, veoma je važno obezbediti adekvatne uslove finansiranja programa, projekata i aktivnosti koji doprinose društveno-odgovornom, održivom i zelenom rastu, počevši od infrastrukturnih investicija do razvoja kapaciteta, kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou. Za region, od presudnog značaja su fondovi Evropske unije. Potrebno je obezbediti pristup međunarodnim finansijskim institucijama i unaprediti postojeće bilateralne i multilateralne mehanizme finansiranja, shodno potrebama i prioritetima u kontekstu evropskih integracija država regiona. Potrebno je dalje jačanje kapaciteta na centralnom i lokalnom nivou, za pristup i upravljanje fondovima, posebno u kontekstu EU integracija.
- Zeleni rast i održivost u ključnim ekonomskim sektorima, od energetike do upravljanja otpadom i poljoprivrede, ostvaruju se uz izgradnju partnerstava državnog sektora sa privatnim sektorom, lokalnim samoupravama, organizacijama civilnog društva, naučnim institucijama, međunarodnim i regionlanim organizacijama itd. S tim u vezi, potrebno je i ulaganje dodatnih napora u kreiranje novih takozvanih „zelenih" radnih mesta i „zelenih" znanja i veština.
- U skladu sa principima ekonomije zasnovane na znanju, postoji potreba za prilagođavanjem i razvojem obrazovnih sistema i podizanjem svesti o održivom razvoju, zelenoj ekonomiji u kontekstu prilagođavanja zahtevima i potrebama tržišta.
- Uvažavajući nacionalne kontekste razvoja, postoji jasna potreba za daljim razvojem regionalnih i međunarodnih mehanizama i modaliteta saradnje u pravcu usaglašavanja sa evropskim putem ka zelenoj ekonomiji i održivom privrednom rastu.
- Učesnici panela potvrdili su podršku konceptu održivog razvoja i zelenoj ekonomiji u kontekstu predstojećeg Svetskog samita o održivom razvoju (Rio + 20) koji će se održati u Rio de Ženeiru, 2012. godine. Takođe, učesnici su izrazili jasnu posvećenost evropskim integracijama i u kontekstu aktivnosti koje Evropska unija realizuje po pitanju implementacije koncepta zelenog ekonomskog razvoja.
Rezime diskusije na Panelu o održivom razvoju i zelenoj ekonomiji
Ulaganja države u zelenu ekonomiju su ključna, i to posebno uz korišćenje fondova EU i kreditnih linija evropskih banaka (Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj i ostale).
Posebno je značajno ulaganje u korišćenje obnovljivih izvora energije, te tako na primer na nivou lokalnih samouprava, prema iskustvima iz opštine Paraćin, troši oko 40 miliona evra na standardnu javnu rasvetu, dok bi uz korišćenje obnovljivih izvora energije samo po ovom pitanju moglo da se uštedi do 10 miliona evra.
Novi zakonodavni okvir u Srbiji koji je usaglašen sa zakonodavstvom EU, omogućio je lokalnim samoupravama da ulažu u izgradnju infrastrukture životne sredine, ali je neophodno jačanje kapaciteta za korišćenje fondova EU u toj oblasti.
Ulaganja u energetsku efikasnost direktno doprinose ostarivanju zelene ekonomije jer, shodno iskustvima Republike Hrvatske, donose uštede u oblasti građevinske industrije i zgradarstva koja inače konzumira oko 40 odsto ukupno proizvedene nergije u ovoj državi.
Ulaganja u održive vidove saobraćaja, kao što je razvoj železnice i prateće infrastrukture, iznose oko 500 miliona evra na godišnjem nivou samo u Republici Hrvatskoj, ali na duže staze donose korist u vidu smanjenja emisija štetnih gasova i suzbijanju klimatskih promena.
Primer uspešnog poslovanja u Srbiji, ali i u čitavom regionu, predstavlja kompanija „Victoria Group" koja je od 2005. godine uložila značajna sredstva u razvoj tehnologija i izgradnju postrojenja za proizvodnju biogoriva iz poljoprivrednog otpada, što čini oko 3 miliona evra ulaganja u zaštitu životne sredine na godišnjem nivou, samo od strane ovog preduzeća. Takođe, na poslovima sakupljanja žetvenih ostataka moguće je angažovati čak i do 10.000 radnika što predstavlja značajan doprinos kreiranju novih takozvanih Zelenih radnih mesta.
Potrebno je obezbediti adekvatnu primenu propisa u oblasti zaštite životne sredine za sve privredne subjekte na tržištima zemalja regiona, uključujući i Republiku Srbiju, posebno kada su u pitanju vrednovanja investicionih ulaganja u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Tako će se obezbediti jednaki tržišni uslovi za sve.
Infrastrukturni projekti predstavljaju ključni korak u realizaciji koncepta zelene ekonomije jer je njihova realizacija preduslov za implementaciju tzv. „teških investicionih direktiva EU u oblasti industrijskog zagađenja, upravljljanja otpadom i otpadnim vodama. Za ove potrebe je planiran najveći deo troškova aproksimacije u oblasti životne sredine, kako do pristupanja EU, tako i nakon pristupanja.
Ukupni troškovi pristupanja EU za Republiku Srbiju, kao i Republiku Hrvatsku, iznose oko 10 do 15 milijardi evra. Pri tome, treba imati u vidu da je najveći deo (oko 85 odsto) ovih sredstava moguće pokriti iz pretpristupnih vondova EU, što potvrđuju posebno iskustva Hrvatske koja je nedavno zatvorila sva pregovaračka poglavlja za članstvo u EU. S tim u vezi, Crna Gora se takođe odrekla oko 7 do 8 miliona evra prihoda od ekoloških taksi koje planira da nadoknadi upravo korišćenjem pretpristupnih i drugih fondova i zajmova.
Na planu pristupanja EU, najveći pomak učinjen je u sektoru životne sredine i ostvarivanja politike održivog razvoja, što predstavlja važan preduslov za primenu koncepta zelenog rasta u kontekstu predstojećeg Samita o održivom razvoju (Rio + 20) 2012. godine.
Izvor: http://www.ekoplan.gov.rs/srl/Zelenom-ekonomijom-do-novih-radnih-mesta-i-boljeg-zivotnog-standarda--1347-c35-content.htm
