Još posla do pune bezbednosti hrane u Srbiji
10.06.2014
Zemlje članice EU su 2013. godine kroz Sistem brzog upozoravanja na hranu i stočnu hranu RASFF izdale 19 obaveštenja i upozorenja koja se odnose na robu poreklom iz Srbije, a od početka ove godine bile su podnete dve prijave.
U Delegaciji EU u Srbiji kažu da su povremene nepravilnosti očekivane u trgovini hranom, ali da je činjenica da su Srbiji potrebne bolje kontrole u ovom sektoru. U Ministarstvu poljoprivrede navode da je RASFF veoma koristan srpskim vlastima kako bi lakše otkrile izvore rizika u lancu prehrane. Sistemu RASFF zemlje članice su u 2013. poslale 3.205 upozorenja i obaveštenja, što je 8% manje nego prethodne godine. Kako je pokazao preliminarni izveštaj, najviše prijava bilo je zbog patogenih mikroorganizama poput virusa i bakterija (774) i mikotoksina (405). Srbija se uklapa u tu statistiku budući da se dobar deo prijava na proizvode poreklom iz Srbije odnosi na prisustvo aflatoksina i virusa i bakterija.
"Problemi sa bezbednošću hrane mogu se pojaviti u bilo kojoj zemlji. Međutim, srpske vlasti bi trebalo da razmotre primljena obaveštenja i, u slučaju da je više obaveštenja za isti tip proizvoda, da preduzmu neophodne mere u skladu sa rizicima", naveo je šef odeljenja za evropske integracije u Delegaciji Frejk Janmat (Freek Janmaat).
"Krajnji cilj za Srbiju je da otkrije sve nepravilnosti što ranije u lancu ishrane ljudi ili životinja", naveo je on za EurAktiv.
Konkretno, u sistemu RASFF za 2013. godinu za proizvode poreklom iz Srbije ima 19 upozorenja. Od toga je šest podnela Italija zbog prisustva virusa hepatitisa A u mešavini bobičastog voća sa sirovinom iz više zemalja, jednu Danska zbog prisustva norovirusa u malinama distribuiranim iz Poljske, a poreklom iz Srbije, a jednu Hrvatska zbog prisustva salmonele u sladoledu. To znači da je ukupno osam obaveštenja bilo zbog patogenih mikroorganizama.
Bile su dve prijave zbog aflatoksina, jedna zbog prisustva u brašnu, a jedna u kukuruzu poreklom iz Srbije, Rumunije i Bugarske, a obaveštenja o prisustvu mikotoksina su zabeležena i u 2014, sa dve prijave zbog ohratoksina u štrudlama i krekerima. Mikotoksini su otrovi iz plesni, koji su u određenim proizvodima prisutni u veoma malim dozama, dok u većim mogu da budu izuzetno štetni za organizam.
Ostale prijave odnosile su se na prisustvo pesticida u voću, stranih tela odnosno eksera i žice u galetama od kukuruza, kao i nedozvoljene supstance dihlorvos, koja je insekticid, u kukuruzu.
Više na http://terras.org.rs/index.php?sadrzaj=terras/press/EU_vesti/NeophodnojViseNapora_bezbednost#content.
Izvor: http://terras.org.rs/index.php?sadrzaj=terras/press/EU_vesti/NeophodnojViseNapora_bezbednost#content
