Blažić:Rešavanje ekoloških problema kamen spoticanja

01.07.2014

Rešavanje problema u zaštiti životne sredine će za Srbiju biti veći kamen spoticanja za ulazak u Evropsku uniju (EU) i od samog Kosova, izjavio je danas predsednik Odbora Skupštine Srbije za zaštitu životne sredine Branislav Blažić.

"Nužno je da se što pre napravi stategija za period pred nama i da se u proces prilagođavanja zaštite životne sredine po standardima EU uključe svi", kazao je on nakon sasatanka na kome je sa novinarima koji prate oblast zaštite životne sredine razgovarao o budućoj saradnji i načinu rada Odbora.

Blažić je ocenio da je trenutna situacija u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji "katastrofalna", podsećajući da trećinu zakonodavstva koje bi Srbija trebalo da uskladi sa EU čine oni iz oblasti ekologije, kao i da Srbija pregovore sa EU o Poglavlju 27, koje se odnosi na životnu sredinu, otvara u septembru ove godine.

On smatra da je odgovornost za stanje u životnoj sredini Srbije, koje je i Evropska komisija ocenila kao veoma loše, posledica ne samo nedostatka novca, već i nepoštovanja zakona, ali i nepostojanja sistema i strategija, koje se, i kada se usvoje, ne sprovode.

Blažić misli da je za to, pored ostalih državnih organa, odgovorna i Skupština, jer ne prati sprovođenje zakona koje usvaja.

"Parlament treba da bude spona između resornog ministarstva, kao izvršne vlasti, i javnosti. Mi smo birani od građana i mi njima moramo da damo odgovore", kazao je on.

Kako je rekao, loše zdravstveno stanje stanovništva Srbije, nije samo posledica nedostatka novca ili lošeg zdravstvenog sistema, već lošeg stanja u životnoj sredini.

"Građani moraju da shvate da je ulaganje u životnu sredinu ekonomski opravdano, da je prerada otpada industrija koja donosi novac, i da se ne može raditi stihijski, od danas do sutra", rekao je on, istakavši da se rezultati ulaganja u tu oblast vide tek nakon više decenija, pre svega po zdravstvenom stanju stanovništva.

On je podsetio i da je od EU Srbija za oblast zaštite životne sredine u poslednjih 12 godina dobila 700 miliona evra, da je trenutno u toku realizacija projekata iz te oblasti vredna oko 100 miliona evra i da se očekuje još 70 miliona evra iz EU za taj sektor.

Blažić je ukazao da uprkos tolikim ulaganjima, Srbija i dalje preradjuje samo 10 odsto otpadnih voda i ima samo tri regionalne deponije uređene po evropskim standardima i nekoliko hiljada divljih deponija, nema organizovanu reciklažu.

Predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, smatra da treba vratiti, ranije ukinuti, namenski fond za zaštitu životne.

"Ovoga puta fond bi trebalo da postoji van resornog ministarstva, već da to bude vladin fond, sa stručnim ljudima iz ministarstava, a za čije će upravljanje biti odgovoran predsednik vlade", rekao je Blažić.

On je objasnio da bi takav fond trebalo da bude osnova sa kojom će se Srbija učestvovati u kapitalnim projektima zaštite životne sredine, za koje bi veći deo novca dobijali iz EU fondova.

"Odbor će predložiti da se taj fond ponovo osnuje. Glupo je da imate ekološke takse i novac koje se skupljaju na račun zaštite životne sredine, a da ta oblast ne dobije ništa od tih sredstava", kazao je Blažić, ističući da je to nenamensko trošenje sredstava.

On je kazao da u zemljama EU postoje takvi fondovi koji služe isključivo za finansiranje kapitalnih ulaganja, dok bi prepuštanje novca resornom ministarstvu, kako je ocenio, bilo rasipanje na mnogo sitnih projekata, kojim društvo ništa ne dobija suštinski.

Blažić je najavio i da bi do kraja godine trebalo da se usvoji set od četiri nova zakona iz oblasti zaštite životne sredine, među kojima je i zakon o upravljanju otpadom.