Smanjen broj prekršaja iz oblasti zaštite životne sredine
01.10.2011
Broj prekršaja iz oblasti zaštite životne sredine, smanjen je od 2009. do 2011. godine. Najveći broj prekršaja u toku godine spada u oblast ribarstva, šumarstva i zaštite voda, pokazali su preliminarni rezultati dve studije o krivičnim delima i prekršajima iz oblasti zaštite životne sredine.
Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i Udruženje sudija prekršajnih sudova, uz podršku Misije OEBS u Srbiji, organizovali su završni seminar „Podrška primeni zakona iz oblasti zaštite životne sredine". Obuke sudija prekršajnih sudova, tužilaca i inspektora za zaštitu životne sredine se organizuju već tri godine, a poslednja je bila posvećena boljem sprovođenju zakona iz oblasti životne sredine.
- Trogodišnje obuke sudija, tužilaca i inspektora na temu prekršaja i primene zakona oblasti zaštite životne sredine, je bilo dragoceno da se omogući brže rešavanje postupaka. Uz podršku Misije OEBS u Srbiji i Udruženja sudija prekršajnih sudova, napravili smo kvalitetan program, a rezultati će se tek videti. Nadamo se da će se slični programi nastaviti i u budućnosti - rekla je pomoćnica ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Ljiljana Stanojević.
Prema rečima savetnice na programu zaštite životne sredine u Misiji OEBS u Srbiji Olivere Zurovac-Kuzman, upravljanje prirodnim resursima je jedan od ključnih uzroka konflikata u svetu, a čvrsta veza između životne sredine, ljudskih prava i bezbednosti je jedno od postulata rada Misije. Misija OEBS je pružila podršku izradi programa obuke koji je zasnovan na poboljšanju primene Arhuske konvencije, Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, Zakona o upravljanju otpadom u prekograničnom kontekstu, Zakona o amabalaži i ambalažnom otpadu i nedozvoljenim aktivnostima u zaštićenim područjima.
Tumačeći preliminarne rezultate istraživanja, načelnica Odeljenja za zaštitu voda od zagađenja Vesna Mitrović je objasnila da se najveći broj prekršaja iz oblasti ribarstva odnosi na fizička lica zatečena bez dozvole za ribolov, ili ribolov u vreme mresta.
- Kazne se kreću od 25.000 do 50.000 dinara za fizička lica, a predviđena je i zaštitna mera oduzimanja alata, što se pokazalo efikasno - zaključila je načelnica Mitrović.
Izvor:
