Kako se Srbija bori sa opasnim otpadom

19.01.2015

Država ove godine počinje da rešava problem opasnog industrijskog otpada, najavljuju iz resornog ministarstva. Kontrolom 90 preduzeća u restrukturiranju i stečaju, inspekcija je u 70 zatekla 5.000 tona opasnog otpada.

U budžetu su za ovu godinu odobrena sredstva za uklanjanje opasnog otpada u Šapcu i Bariču, gde je za vreme majskih poplava u poslednjem trenutku izbegnuta katastrofa.

U krugu fabrike "Zorka Šabac" je oko 90 tona opasnog otpada sakupljenog i iz drugih gradova još 2010. godine. Sredstva za njegovo uklanjanje trebalo je da se obezbede iz Fonda za zaštitu životne sredine, koji je u međuvremenu ukinut.

"Da nije bilo vojske, odnosno da nije nabavljen onaj agregat, tu bi bilo veoma, veoma velikih žrtava", kaže jedan meštanin.

Šapčani su prikupili 10.000 potpisa da se opasni otpad ukloni iz grada, kažu da nije ni javno objavljeno čega sve ima tamo.

"Klimatske promene su dostigle takav stepen da niko više ne može da tvrdi da se slučaj prošlogodišnjih poplava, možda i teži, neće ponoviti i ove godine. Mi smatramo da je pravi trenutak da državni nadležni organi pokažu da im je stalo do prava građana na zdravu životnu sredinu", rekla je Svetlana Teodosić Garić iz partije "Zeleni Srbije".

U postrojenjima "Prve iskre" u Bariču, 500 tona otrovnih hemikalija u buradima i cisternama smešteno je na samu obalu Save, uzvodno od Makiša – odakle se Beograd snabdeva vodom.

"Predviđena je uobičajena zakonska procedura, što znači da će biti raspisani javni tenderi. S obzirom na to da je ovo pocedura koja traje nekoliko meseci, mi očekujemo da ćemo u drugom kvartalu ove godine uspeti da realizujemo ova dva izuzetno važna projekta", kaže ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković.

U Srbiji nema postrojenja za preradu ili spaljivanje opasnog otpada i on se izvozi. Skladištenje otpada u krugu fabrika dozvoljeno je do godinu dana. Kako preduzeća u stečaju nemaju para, pitanje otpada će morati da reši država.

"Ne može im se više omogućavati da čuvaju to beskrajno. Sa starim firmama mora da traži međunarodne fondove. To je jedini način da ogromne količine opasnog otpada, jer govorimo o milionima i milionima evra, možete da uklonite iz tih starih propalih fabrika, pogotovu fabrika za koje čak ni privatizacije neće biti", rekao je Aleksandar Jovović, profesor na Mašinskom fakultetu.

U zemljama Evropske unije do 2004. godine opasni otpad odlagao se u posebno projektovane deponije, a danas se uglavnom reciklira ili spaljuje.