Pripreme za primenu direktive EU kojom se smanjuje zagađenje
20.02.2015
Srbija će se na putu ka EU suočiti sa izazovom da pronađe balans između ispunjavanja zahteva za uvođenje evropskih standarda u energetici i očuvanja ekonomskih interesa.
Na to je 20. februara na skupu o održivom razvoju energetike ukazao pomoćnik ministra energetike Srbije Miloš Banjac, koji je najavio da ove godine počinje izrada dokumenata za primenu Evropske direktive o velikim ložištima, čiji cilj je smanjenje zagađenja sumpor dioksidom, azotnim oksidom i prašinom. Prihvatanje standarda će, ukazano je na konferenciji, biti od koristi i građanima zbog smanjenja zagađenja.
Pomoćnik ministra Banjac kazao je da u Srbiji ove godine počinje izrada planova za primenu Evropske direktive o velikim ložištima čiji cilj je smanjenje zagađenja iz energetskih postrojenja. Reč je o direktivi kojom se ograničava zagađenje iz velikih pogona na sagorevanje sa izlazom toplote od najmanje 50 megavata, pre svega u pogledu emisija sumpor dioksida, azotnog oksida i prašine.
Banjac je na konferenciji Održivi razvoj energetike u Jugoistočnoj Evropi dodao da će Srbija prilikom ispunjavanja zahteva EU i Energetske zajednice Jugoistočne Evrope čiji je član voditi računa da ne "uništi sopstvenu industriju".
"Primena Direktive o industrijskim emisijama koja je veoma stroga odložena je do 2027. godine", rekao je Banjac.
Predstavnik Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) Zvezdan Kalmar ukazao je da ne bi trebalo usklađivanje sa EU posmatrati kao na opterećenje ili trošak, budući da je reč o smanjenju zagađenja štetnog po zdravlje.
Banjac je rekao da to jeste tačno, ali da je potrebno pronaći balans između zahteva za unapređenjem i očuvanja industrije u zemlji. Naveo je da će u Srbiji još dugo biti dominantna proizvodnja energije iz uglja lignita koja nije najoptimalnija u zdravstvenom pogledu.
"Ne možemo se odreći tog dobrog i relativno jeftinog izvora", kazao je pomoćnik ministra, dodavši da je "čitava Evropa tokom industrijske revolucije prošla kroz priod razvoja na uglju" sa još većim problemima nego Srbija, pa su te zemlje uspele da izađu iz tog perioda.
Prema proceni Evropske alijanse za zdravlje i životnu sredinu (HEAL), godišnji zdravstveni troškovi u Srbiji zbog zagađanj od uglja iznose između 1,8 i 5 milijardi evra.
Problemi sa biomasom
Kada je reč o povećanju korišćenja biomase kao obnovljivog izvora energije, Banjac je kazao da je Srbija u pogledu drvne biomase blizu gornje granice iskorišćenja ogućnosti s obzirom na sadašnje namenske zasade.
U poljoprivrednoj biomasi, kako je istakao, ima većeg potencijala za razvoj, ali i izvesnih problema.
"Poljoprivredna biomasa ima manji toplotni kapacitet, a postavlja i neke probleme kod sagorevanja", rekao je on, dodavši da je sa Agencijom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) započet projekat za prevazilaženje problema, i da je planirano i 6 malih kogenerativnih postrojenja uz subvencije.
Predsednik Saveta Agencije za energetiku Srbije (AERS) Ljubo Maćić rekao je da je dobro što je Srbija ograničila podsticaje za obnovljive izvore energije jer je izbegla probleme sa kojima se suočavaju neke evropske zemlje.
Kako je objasnio, u nekim zemljama je došlo do neravnoteže na tržištu i to se odrazilo kao previsok trošak za kupce.
Nedovoljno podsticaja za razvoj
Izvršni direktor Elektroprivrede Srbije za snabdevanje na veliko električnom energijom Dragan Vlaisavljević ukazao je da je Srbiji u 2014. potrošnja struje opala za 1%, i da je slična situacija u celom regionu usled deindustrijalizacije.
Ukazao je i nda se tokom pretodnih nekoliko godina kompanije u sektoru struje suočavaju sa drastičnim padom profita zbog pada cene na veleprodajnom tržištu.
Istakao je da se svi deklarativno zalažu za razvoj postrojenja na obnovljivim izvorima energije, ali da je za izgradnju novih objekata potrebno izraditi strategije bazirane na povratu novca, pogotovo u slučajevima poput Srbije gde su niske regulisane cene struje.
U isto vreme, ne očekuje se osetan rast potrošnje usled ekonomske krize, a takav slučaj je i u EU.
Sa druge strane, na skupu je ukazano da su ulaganja u postrojenja na energente koji zagađuju rizična, pa se bez garancija investitori na njih ne odlučuju. Pored toga, i veliki izvori finansiranja poput EBRD, EIB i KFW-a ograničavaju finansiranje takvih investicija zbog poštovanja ekoloških standarda.
Promena tarifnog sistema u Srbiji
Vlaisavljević je najavio i da će EPS tražiti izmene tarifnog sistema, i ocenio da su sadašnje blok tarife, odnosno podeljenost po potrošnji, dobu dana i sličnim kriterijimima isuviše komplikovan, pa i potrošači ne mogu sa shvate šta plaćaju.
Ocenio je da je to imalo smisla ranije, ali da sada sistem može da bude i jednostavniji.
Predsednik Saveta Agencije za energetiku Srbije Ljubo Maćić rekao je da nije jedini cilj da račun bude jednostavan, već da treba da bude i efikasan i dodao da će sličan sistem uskoro da uvde Briselska regija, kao da se uvodi i u nekim drugim zemljama, poput dela Australije.
On je najavio da će biti izmena tarifnog sistema, ali da će se to raditi na osnovu javne rasprave.
Skup je organizovala Biznis info grupa, a među učesnicima su bili i ambasador Norveške u Srbiji Nils Ragnar Kamsvag, ministar prostrornog uređenja Federacije BiH Desnica Radivojević, Ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić.
Izvor: http://www.euractiv.rs
