AC SU - ZAUZETI OZBILJNIJI PRISTUP UPRAVLJANJU OTPADOM U SUBOTICI
04.09.2015
Izražavajući zadovoljstvo zbog velikog odziva na okrugli sto koji je Udruženje TERRA'S sa Regionalnim Arhus centrom Subotica organizovalo u četvrtak, 3. septembra 2015. godine, koordinator, Snježana Mitrović, je izjavila da u pripremi nikada više nije nailazila na probleme i nerazumevanje od onih od kojih nije očekivala, ali i na saradnju od nekih za koje se najmanje nadala.
- Žao mi je što je došlo do izmena današnjim obavezama gradonačelniku, Jene Maglaiju, koji je sam izrazio želju da prisustvuje ovom skupu. Stoga smo se dogovorili da mu dostavimo izveštaj i dogovorimo sastanak iduće nedelje na koji će pozvati predstavnike Regionalne deponije, JKP „Čistoća i zelenilo“, Sekretarijata za zaštitu životne sredine, kao i civilnog sektora. Cilj susreta će biti da se utvrde konkretne aktivnosti sa rokovima i akterima za njihovo sprovođenje u oblasti upravljanja otpadom u našem gradu, imajući u vidu ogroman posao koji nas očekuje, na šta nevladin sektor odavno ukazuje i pokazuje kako treba da se radi, izjavila je u uvodu, Snježana Mitrović i dodala da je za građane najvažnije pitanje njihova uloga, ali i cena koju će sutra plaćati za zbrinjavanje svog smeća.
Čitajući zaključke sa prošlogodišnjeg sličnog skupa, rekla je da ni dve godine od najavljivanja nisu usvojeni novi zakoni iz ove oblasti. Dragana Ljumović, samostalna savetnica u Odeljenju za upravljanje otpadom u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, je ukazala na to da je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom prošao javnu raspravu i da je u fazi usvajanja. Izmenama se, između ostalog, preciziraju obaveze lokalne samouprave u uređenju i organizovanju upravljanja komunalnim otpadom, obaveze u rešavanju divljih i nesanitarnih deponija (evidencija i sanacija), kao i izrada projekata sanacije i rekultivacije za postojeće nesanitarne deponije-smetlišta.
Ispred AP Vojvodine prisutnima se obratila, Sonja Atlas Ćulibrk, samostalna stručna saradnica u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, koja je izjavila da je jedan od najvećih problema zaštite životne sredine u Vojvodini, ali i sa najvećim zaostajanjem (organizacionim i finansijskim) za standardima EU, upravo upravljanje otpadom. Razlozi su: nizak stepen separacije i reciklaže, kao i iskorišćenja materijalnih i energetskih potencijala otpada. Zatim, porast divljih deponija, te neadekvatno rešenje za konačno odlaganje svih vrsta otpada, posebno opasnog i industrijskog. U Vojvodini je planirano 9 regionalnih centara: Subotica,Inđija, Sombor, Vršac, Sremska Mitrovica, Pančevo, Kikinda, Zrenjanin i Novi Sad.
Najavljujući, Gordanu Gavrilović, rukovodioca Odseka za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Gradske uprave Subotica, Snježana Mitrović, je kritikovala lokalnu samoupravu što nije radila godišnji izveštaj o implementaciji Lokalnog plana upravljanja otpadom do 2020. godine, na šta je odgovorila da je ovaj dokument izrađen u skladu sa Zakonom i Strategijom, te je usvojen 2011. u lokalnom parlamentu. Naglasila je da se aktivnosti sprovode, ponekad ne u predviđenim rokovima, a jedan od razloga jeste nedostatak finansijskih sredstava zbog ukidanja Fonda za zaštitu životne sredine.
Nakon uvodnih izlaganja usledila je veoma konstruktivna, ali na momente i žustra diskusija. Predstavnik Regionalne deponije “Srem - Mačva”, Ivan Artukov, ukratko je izvestio o njihovom iskustvu u procesu probnog rada. U pitanju je javno komunalno preduzeće koje je formirano od strane Sremske Mitrovice i Šapca gde je već zatvorena gradska deponija. Nemaju još završen centar za pripremu za reciklažu, te i dalje odlažu neselektovan otpad u dve kasete projektovane na 25 godina popunjavanja. Sa civilnim sektorom sprovode aktivnosti na edukaciji stanovništva. Ukazao je da ih još mnogo posla očekuje, ali i pozvao Subotičane da ih posete i na njihovom iskustvu uče u cilju bržeg ostvarivanja dobrih rezultata.
Zamenik direktora JKP “Čistoća i zelenilo”, Veselin Šuković, je rekao da se niko ozbiljno ne bavi otpadom, posebno opasnim. Smeta mu što sami ne osećamo potrebu da uredimo ovu oblast, već nas na to teraju preko usklađivanja sa direktivama EU. Saopštio je da je već dogovoreno da “Čistoća” umesto trensfer stanice, izgradi centar za selektovanje otpada. Stim u vezi se, Snježana Mitrović, je zapitala da li će onda Subotica imati dva takva centra, jer je prvobitno bio predviđen samo na Regionalnoj deponiji, ali i da li će građanin plaćati dva računa za usluge u vezi sa otpadom?
Sekretar sekretarijata za zaštitu životne sredine GU Subotica, Žika Reh, je rekao da, iako lokalna samouprava radi na mnogim segmentima implementacije lokalnog plana upravljanja otpadom, kao što su obezbeđivanje opreme za unapređenje sistema upravljanja i obrazovne aktivnosti iz ove oblasti (koje se delom realizuju u saradnji sa civilnim sektorom, po konkursu), potpuna implementacija u ovom trenutku nije moguća, jer su po mnogim pitanjima lokalnim samoupravama „vezane ruke“, zbog nerešenog pitanja sa upravljanjem opasnim otpadom i posebnih tokova otpada, što mora biti rešeno na državnom nivou. U javnosti često dolazi do zabune po pitanju nadležnosti, jer se meša izdavanje dozvola operaterima za upavljanje neopasnim otpadom (kao povereni posao lokalnoj samoupravi, koji se odnosi pre svega na upravljanje otpadom za koji operateri sklapaju ugovore sa pravnim licima) i upravljanje komunalnim otpadom iz domaćinstava, što je izvorni posao lokalne samouprave, uređen Zakonom o komunalnim delatnostima.
Da postoji problem sa odlaganjem opasnog farmaceutskog otpada, potvrdila je Jasmina Vukša, šef “Apoteka Subotica”, objašnjavajući da se u cenu leka, treba dodati i trošak za sakupljanje i odlaganje, jer ceo taj proces košta. Ovo je veliki problem. Za razliku od sopstvenog farmaceutskog otpada koji apoteka dobrim upravljanjem i vođenjem računa o zalihama i rokovima trajanja, može svesti na minimum, količina otpada koji donose građani je nepredvidiva i njegova količina može da bude znatno veća. Takođe, imaju problem što za njegovo zbrinjavanje nije obezbeđen magacinski prostor, niti finansijska sredstva. Subotičani su već navikli i znaju gde mogu odneti lekove kojima je istekao rok trajanja, jer se sprovodi kontinuirano informisanje i kampanja.
Direktorica Centra za edukaciju i održivi razvoj CEKOR, Nataša Đereg, je istakla problem, ne samo sa farmaceutskim, već svim vrstama opasnog otpada i postavila je pitanje privremenog odlaganja do pronalaženja trajnog rešenja, jer je to u nadležnosti lokalne samouprave.
Uključujući se u diskusiju, savetnica na programu zaštite životne sredine u Misiji OEBS u Srbiji, Olivera Kuzman Zurovac, je naglasila značaj permanentnog informisanja i edukacije građana. Iskustvo razvijenijih zemalja, koje imaju uređen sistem upravljanja otpadom, pokazuje da nisu stali sa kampanjama i sprovode je svi: od države, gradova, do delova grada kao što su naše mesne zajednice i udruženja građana. Izrazila je žaljenje što, i pored poziva Stalne konferencije opština i gradova, niko iz Gradske uprave Subotica nije učestvovao na studijskom putovanju u Štokholmu, gde su se upoznali sa njihovim načinom zbrinjavanja otpada.
Bojana Novaković, iz Ekološkog kluba grada Sremska Mitrovica, je podsetila na neophodnost saradnje svih aktera u sistemu upravljanja otpadom sa civilnim sektorom, kao što je to slučaj u njihovom gradu. Mišljanja je da se mora izraditi kvalitetan program prilikom pokretanja kampanja, sa konkretnim aktivnostima, uputstvima o ulozi građana, da se radi na njihovom informisanju i edukaciji, a paralelno sa tim i na utvrđivanju kaznenih, ali i podsticajnih mera. Ovo je podržala, Snježana Mitrović, podsećajući na kampanju sakupljanja baterija pokrenutu od strane bivše članice Gradskog veća Subotica, kada su podeljene plastične posude, a da nije određeno mesto za odlaganje. Ovako neznanje i površnost su nedopustivi i nanose više štete nego koristi.
I Darija Šajin, iz Arhus centra Novi Sad je ukazala na važnost edukacije stanovništva, uključivanje civilnog sektora. Takođe, se osvrnula na to da je infrastruktura skupa i da je neophodno vratiti Fond za zaštitu životne sredine. Iz takse “zagađivač plaća” sredstva se moraju uložiti u infrastrukturu, edukaciju i zdravlje ljudi.
Centar za edukaciju i održivi razvoj CEKOR, je uradio niz pilot projekata, analiza i preporuka iz oblasti otpada, kao i Udruženje TERRA’S i Arhus centar, ali lokalna samouprava i komunalna preduzeća to nisu prepoznali kao smernice za svoj rad. Tim pre je od velikog značaja najavljeni sastanak sa gradonačelnikom Subotice, Jene Maglaijem.
Učesnici okruglog stola su mišljenja da je ovo bio jedan od najotvorenijih i najkonkretnijih skupova uz želju da ovo bude na neki način prekretnica da se krene u pravom smeru na uspotavljanju sistema upravljanja otpadom. Inače, skup je realizovan u okviru projekta “Primena Zakona o Arhuskoj konvenciji u praksi” sufinansiranog od strane Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, Grada Subotice, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), Misija u Srbiji, a dok je skup trajao, objavljeni su konačni rezultati, te je podrška stigla i od Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.
