AC SU - GRAĐANI, ISKORISTITE MOGUĆNOSTI ZAKONA O ARHUSKOJ KONVENCIJI
30.10.2015
Pre svega želim da se zahvalim profesorima i učenicima Ekonomske i Hemijsko-tehnološke srednje škole, koje su prepoznale ovaj seminar kao značajnu stavku u građanskom vaspitanju. Takođe, nam je drago što se više od polovine mesnih zajednica odazvala pozivu, iako smo ih očekivali sve, kao što je bilo pre dve godine. Ali, novi izbori, pa novi i ljudi, koji su manje ili više odgovorni za posao za koji su plaćeni ili nisu, ali su dobrovoljno pristali na angažovanje koje moraju usmeriti na poboljšanje kvaliteta življenja Subotičana, rekla je pozdravljajući skup, Snježana Mitrović, rukovodilac Udruženja TERRA’S i Regionalnog Arhus centra Subotica.
U svom izlaganju je navela podatak da je Arhuska konvencija, koju je kao Zakon Skupština Srbije usvojila 2009. godine, prvi pravno obavezujući dokument koji građanima garantuje pravo na dostupnost informacija, učešće u donošenju odluka i pravo na pravnu zaštitu u pitanjima koja se tiču životne sredine.
Sa prvim “stubom” u vezi informisanja je pohvalila internet stranu grada Subotice i oblast životne sredine kao jednu od najboljih u našoj zemlji, što potvrđuju i drugi. TERRA’S je inicirao i učestvovao u instaliranju Servisa za građane, ali se građani moraju u kontinuitetu obaveštavati o mogućnostima koje im pruža, posebno u traženju informacija i rešavanju različitih problema.
A kako ekološke probleme pokušavaju da reše predstavnici Udruženja TERRA’S i Arhus centra, i pored slabog kapaciteta i nedostatka sredstava, informisala je u nastavku izlaganja, Snježana Mitrović, navodeći poteškoće posebno u slučaju Skadralijske i Titogradske ulice:
- Neverovatno je da se pojedini slučajevi “vuku” više od decenije, kao što je to sa privatnim azilom za pse “Aleks” u Titogradskoj 35. Kada smo se obratili onima koji vode ovaj azil sa željom da održimo sastanak, naišli smo na negodovanje, bez želje za zajedničkim radom. Ne zna se tačan broj pasa, a veterinarski inspektor Aleksandar Pižurica, je građanima pismeno odgovorio da je većina čipovana. Drugi višegodišnji slučaj jeste stanovnika Skadarlijske ulice sa operaterom “Dado metal” koji će se, sve su prilike, završiti na sudu. Ineče, gradonačelnik Subotice, Jene Maglai, je prva osoba koja se uhvatila u koštac sa ovim problemom, za koji se nadamo da će uskoro biti i rešen.
O značaju učešća građana, posebno predstavnika mesnih zajednica, na javnim raspravama, govorila je, Gordana Gavrilović, rukovodilac Odseka za zaštitu životne sredine Gradske uprave Subotica.
- Veoma je važno na vreme reagovati, već kod javnih uvida na različitu plansku dokumentaciju. Što se tiče studija procene uticaja na životnu sredinu, javnost se obaveštava u sredstvima informisanja na srpskom, mađarskom i hrvatskom jeziku, a mi iz Odseka posebno pozive šaljemo mesnim zajednicama. Na žalost odziv je slab i javnost reaguje kasno, kada je investitor obezbedio svu neophodnu dokumentaciju.
Na kraju je iznela i podatak da je u ovoj godini podneto 48 zahteva za odlučivanje o potrebi procene uticaja projekata na životnu sredinu, od kojih je za šest zatražena studija, sedam ih je u izradi, za 31 nije potrebna, za dva slučaja je postupak prekinut, a po jedan zahtev je odbačen i u stanju je mirovanja.
Direktorica Centra za ekologiju i održivi razvoj, CEKOR, Nataša Đereg, je podsetila na borbu od pre nekoliko godina, protiv "VIP mobile" koji je od gradske vlasti dobio dozvolu da postavi antenski stub na privatnom posedu u blizini OŠ “Matko Vuković”. Takođe, je ukazala na važnost informisanja i pohvalila to što je Agencija za zaštitu životne sredine Srbije uspostavila Nacionalni registar izvora zagađenja, ali je problem što npr. prošle godine više do 7.000 preduzeća nije dostavilo izveštaj:
- Za nedostavljanje podataka predviđena je kazna od 500 hiljada do milion dinara. Da li je neko kažnjen? U istrazi zašto se podaci ne dostavljaju, trebalo bi da učestvuju sve nadležne inspekcijske službe, pre svega komunalne i inspekcija zaštite životne sredine, koje će naložiti preduzećima da Agenciji dostave tražene podatke, predložila je Nataša Đereg, koja je na kraju konstatovala da je sistem životne sredine potpuno urušen poslednjih godina, čemu doprinosi i to što ministarstvo ekologije nije samostalno, a i konstantan je nedostatak inspektora.
Jedan od predavača je bio, Miloš Katić, direktor EKO DIMeC, preduzeća iz Valjeva koji je 1999. godine, kao konsultatnt, učestvovao u izradi Lokalnog ekološkog akcionog plana Subotice. Na primeru projekta izgradnje Hidroenergetskih objekata Brodarevo 1 i 2, na reci Lim, pokazao je sprovođenje Zakona o Arhuskoj konvenciji u praksi u Srbiji:
- Grupa udruženja građana iz Prijepolja i Brodareva, koje zastupa advokat Sreten Đorđević iz Valjeva, poveli su sudski spor, te je Upravni sud, odelenje u Kragujevcu, poništio rešenje resornog ministarstva koj je dalo saglasnost na Studiju o proceni uticaja izgradnje objekta na životnu sredinu i vratilo predmet na ponovno odlučivanje. Razlozi za poništenje rešenja su više proceduralne prirode, od toga da je neuredan zapisnik, do povrede odredabe Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, kojim je propisano da nosilac projekta uz zahtev za davanje saglasnosti, mora priložiti 3 primerka studije u pisanom i 1 u elektronskom obliku, što oni nisu imali.
Završavajući predavanje, Miloš Katić, je upozorio da je u praksi teško dostići najviše standarde u primeni Arhuske konvencije, a najčešći razlozi za to su: nedostatak vremena, loša koordinacija i komunikacija između zainteresovanih strana, ali i nespremnost za argumentovan dijalog i nepoverenje u “drugu stranu”, te konstatovao da se učešće javnosti u odlučivanju u Srbiji, za sada, najčešće svodi na ispunjavanje “zakonskog minimuma”.
Na kraju svakog predavanja, data je mogućnost učesnicima seminara da postave pitanja ili se uključe u diskusiju. Tako je Ksenija Marton iz EUG “HORIZONTI” pohvalila gradski Odsek za zaštitu životne sredine koji obaveštava javnost o podnetim zahtevima. Međutim, promaklo im je sa “Postrojenjem za kompostiranje biodegradabilnog otpada” za koje je izdato rešenje da nije potrebna izrada studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Predstavnice MZ “Zorka” su tražile odgovor o nezvaničnim informacijama da će se u ovom delu grada odlagati otpad. Pošto niko nije znao odgovor o čemu se radi, dogovoren je sastanak predstavnika Udruženja TERRA’S i Arhus centra u ovoj mesnoj zajednici.
Inače, seminar, na kojem je prisustvovalo više od 50 učesnika, je aktivnost koja se realizuje u okviru projekta “Primena Zakona o Arhuskoj konvenciji u praksi” podržanog od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine i Grada Subotice.
