Da li će opstati lokalni budžeti za životnu sredinu?
05.02.2016
Planirano spajanje naknade za zaštitu životne sredine na lokalu sa porezom na imovinu moglo bi da dovede u pitanje ulaganja u životnu sredinu u opštinama i podstakne nenamensko trošenje, ocenila je nevladina organizacija "Stanište" iz Vršca. Takvo rešenje predviđeno je nacrtom Zakona o finansiranju lokalnih samouprava. Mnoga pitanja su, međutim, i dalje otvorena, poput toga ko će i na koji način određivati iznos koji će se od naplaćenog poreza prebacivati za životnu sredinu.
Lokalne samouprave, prema sadašnjim priopisima, imaju budžetske fondove za životnu sredinu koji se finansiraju iz dve naknade - za zagađenje životne sredine i iz naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine. Naknada za supstance koje oštećuju ozonski omotač i naknada za SO2, NO, praškaste materije i odloženi otpad republičke su naknade od kojih se 40% prosleđuje lokalu, dok je naknada za zaštitu životne sredine u celini prihod lokala.
Nacrtom Zakona o finansiranju lokalne samouprave predviđeno je da se naknada za zaštitu životne sredine na lokalu koja je izvorni prihod, integriše u porez na imovinu. Cilj toga je uvođenje finansijske discipline a "centralizovanje" prihoda se objašnjava namerom države da se obuzda nenamensko trošenje para na lokalu i obezbedi racionalno korišćenje sredstava.
Ovako rešenje će međutim, po oceni organizacije Stanište koje je izradila analizu uticaja promene načina naplate takve takse, smanjiti prihode i dovesti u pitanje opstanak fondova za životnu u sredinu u većini opština.
Prema podacima Uprave za trezor na koje se poziva "Stanište", u 2014. godini prihodi od naknade za zaštitu životne sredine činili su oko 60% svih prihoda lokala od ekoloških taksi, odnosno 2,82 od 4,77 milijardi dinara.
Po ukidanju ove naknade, samo tri od 145 lokalnih fondova mogla bi da prežive, navodi se u analizi koja je dostavljena ministarstvima nadležnim za izradu zakona, i koju je podržalo 45 nevladinih organizacija i institucija, uključujući Grad Užice, CEKOR i Udruženje reciklera Srbije.
Dejan Maksimović iz "Staništa" je rekao za EurAktiv da predlagač zakona nije uzeo u obzir ključne kriterijume za utvrđivanje naknade.
Prema njegovim rečima, obrazloženje je da se naknada integriše u porez na imovinu kao pseudo porez na imovinu zato što se napalaćuje po kvadratnom metru stambenog i poslovnog prostora. Međutim, kako je istakao, postoje još tri kriterjuma za utvrđivanje naknade, od kojih se najvažniji odnosi na prihod od aktivnosti koje utiču na životnu sredinu.
Maksimović je ukazao da država ima tendenciju da namenske prihode pretvara u nenamenske i da ne postoje jasni prioriteti.
"Zaključujemo da se naknada ne naplaćuje samo za posedovanje imovine, već i na prihod od obavljanja delatnosti koje utiču na životnu sredinu, što se nikako ne može integrisati u porez na imovinu", navodi se u analizi "Staništa".
Suprotan efekat
Spajanje naknade sa porezom na imovinu moglo bi da podstakne nenamensko trošenje sredstava na lokalu, upozoravaju stručnjaci.
"Ne postoji garancija da će sredstva biti utrošena na životnu sredinu", rekao je Maksimović i dodao da je deo naplaćen kroz porez na imovinu nenamenski, odnosno da može da ode u fond za životnu sredinu i ne mora.
U Stalnoj konferenciji gradova i opština takođe navode da je porez na imovinu opšti porez i da nema mehanizma da se opštine primoraju da ulože sredstva u životnu sredinu.
Takođe, nije regulisano ni pitanje iznosa sredstava koji će iz naplaćenog poreza odlaziti opštinama za životnu sredinu, kao ni način niti ko će o tome odlučivati. U SKGO ukazuju da, ako opštine budu odlučivale o iznosu, postoji velika mogućnost da ima mnogo "različitih varijanti" rešenja, a da je lakše kada postoje neka osnovna pravila, što je bitno i zbog praćenja efekata.
Ostaje otvoreno pitanje kako će se ispuniti obaveza formiranja lokalnih fondova za životnu sredinu, propisana Zakonom o zaštiti zivotne sredine, odnosno kako će se oni "puniti".
Pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Aleksandar Vesić rekao je 3. februara na skupu "Zelena ekonomija i novo zakonodavstvo" da ostaje da se vidi kako će pitanje naknade za zaštitu životne sredine biti rešeno i ocenio da je možda to privremeno rešenje.
Vasić je rekao da je Ministarstvo poljoprivrede i životne sredine nastojalo da zaštiti interese životne sredine odnosno pravo na korišćenje namenskih sredstava, ali da je to pitanje u domenu Ministarstva finansija, dok će predlagač biti Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Disciplina kroz centralizaciju sredstava
Savetnik za domaće i propise EU u zaštiti životne sredine Privredne komore Srbije (PKS) Siniša Mitrović rekao je na istom skupu da se još 2012. krenulo u ukidanje namenskih naknada na lokalu kada je ukinuta ekološka taksa na registraciju vozila, iako je donosila značajna sredstva i bila opravdana zbog zagađenja životne sredine čiji su izvor vozila.
Mitrović je rekao da će ukidanjem naknade za životnu sredinu mnoge lokalne samouprave ostati bez prihoda za tu oblast, što će zaustaviti ulaganja u, na primer, rešavanje pitanja otpadnih voda, otpada ili kvaliteta vazduha. Međutim, ukazao je da je taj "prihod bio vlasništo političkih elita na lokalu".
"To možda nenamensko trošenje koje se dešavalo, govori o tome da mora postojati veća kontrola i od same države u centralizaciji tih sredstava i njihovom pravilnom korišćenju", istakao je on.
Mitrović je istakao da lokal ne sme da ostane bez izvornih prihoda za životnu sredinu, i dodao da možda treba tražiti druge mehanizme, razviti odgovarajuću saradnju sa kompanijama i pažljivo trošiti novac.
Maksimović iz "Staništa" je ukazao da država ima tendenciju da namenske prihode pretvara u nenamenske, podsetivši da je zakon o budžetskom sistemu izmenjen u decembar 2015. tako da namenski prihodi ostaju samo donacije, krediti i samodoprinos a ostali prihodi prestaju da budu namenski.
Izvor: http://www.euractiv.rs/odrzivi-razvoj/9642-da-li-e-opstati-lokalni-budeti-za-ivotnu-sredinu
