Palićko jezero sve zdravije i čistije
04.05.2016
Poslednjih nekoliko nedelja mnogi su postavljali pitanje šta se dešava sa jezerom Palić, gde je ona zelena boja na koju smo navikli, šta znači ova nova žuta boja...
Kao što smo već ranije obaveštavali javnost, tokom marta i aprila obavljen je niz aktivnosti koje su imale za cilj da utiču na kvalitet vode, ali i unapređenje biljnog i ribljeg sveta koje bi dugoročno uticalo na biodiverzitet jezera.
Poslednjih nedelja konstantno se uliva sveža voda, a usled svih ovih aktivnosti jezero je počelo da menja boju i da u nekim delovima bude prozirno, čak i do dubine od čitavih metar. Najčistije je očekivano kod brane, između trećeg i četvrtog sektora.
Žuta boja vode jezera je produkt mešanja čiste vode i peska
Po rečima Jožefa Hužvara, predsednika radne grupe za unapređenje stanja jezera Palić, žuta boja jezera koja je postala predmet komentarisanja javnosti je ustvari čista voda pomešana sa peskom, divljih algi ima sve manje a i talog je čistiji.
Kao potvrdu toga Hužvar ističe i povećanje populacije smuđa i bandara koji su poznati kao vrsta ribe koja traži čistiju vodu i veći procenat kiseonika (minimalno 4mg).
S obzirom na nove rezultate Hužvar očekuje da će se tokom 2017. ili 2018. godine postići ono što je bio prvobitni plan, a to je da se stanje biodiverziteta na Palićkom jezeru značajno popravi.
Stručnjaci kažu da zahvaljujući radu prečistača, koncentracija fosfora u vodi Palićkog jezera je u odnosu na prvobitno stanje smanjena za 90 odsto, što je dodatno uticalo na čistoću vode.
Izlovljeno oko 17 tona štetne ribe
Krajem marta počeo je probni izlov libe i ispostavilo se posle nešto više od dve nedelje izlovljavanja da 98% ribljeg sveta čini babuška, invazivna vrsta ribe koja je štetna po biodiverzitet. Babuške su završile kao hrana za životinje u Palićkom ZOO vrtu.
Izlov je trajao od 23. marta od 8. aprila. Izlovljeno je oko 17 tona babuške, što je mnoge iznenadilo jer prvobitna očekivanja su bila da će taj broj biti bliži 5 tona.
Izlovljavanje je vršeno putem malih i velikih vrška, ali najefikasniji su bili lovom na struju u kojem je dnevno vađeno oko tona ribe. Ova metoda pokazala se kao najbrža, najdelotovornija za babušku, dok ribe smuđ i bandara tek na kratko omamljuje.
Za nešto više od dve nedelje izlova izvađeno je 16,7 tona babuški, dok je 2.803 komada smuđa i 250 bandara vraćeno u jezero. Posle izlova veće količine babuški razmatra se poribljavanje sa štukom i somom kako bi se još više uticalo na smanjenje populacije ove invazivne vrste.
Primećeno je i veće prisustvo kormorana u trećem sektoru, a oni su poznati kao grabljivice koje traže čistiju vodu koja im omogućava lakši lov pod vodom.
Voda u trećem sektoru bistra kao "česmuša"
Mišel Rohman, diplomirani hidrolog, došao je na Palić 2011. godine putem projekta međunarodne razmene (CIM) preko nemačke organizacije za tehničku saradnju (GIZ) i radi kao savetnik za sanaciju jezera Palić i Ludoš pri preduzeću Park Palić.
Po njegovim rečima voda u trećem sektoru je sada toliko bistra da se može (po bistrini) porediti sa pijaćom vodom, dok je voda iz četvrtog još uvek mutnija, iako dosta čistija nego ranije, ona danas više nije zelenkasta i mutna, već je mnogo čistija i žuća.
- "Smanjivanjem polupacije riba omogućava se razmnožavanje Dafnija koje konzumiraju alge i čime se voda dodatno bistri. Kad je voda bistrija onda lakše prolazi i svetlost što pogoduje rastu trave i drugih podvodnih biljaka, čime se popravlja eko sistem." - rekao je Mišel Rohman.
Za oporavak četvrtog sektora potrebno je vreme, ali već nagodinu očekuje se značajno poboljšanje i u ovom delu.
-"Četvrti sektor još nije dostigao krajnji cilj, ali to je kao organizam kada je bolestan i ima različite faze u procesu ozdravljenja. To ozdravljenje neće trajati 2-3 dana kao kod čoveka, nego mesecima, ali verujem da će sledeće godine biti puno bolje" - dodao je Rohman.
Izvor: http://www.subotica.com/vesti/palicko-jezero-sve-zdravije-i-cistije-id25983.html
