AC SU – Panel diskusija: „Prošlost, sadašnjost i budućnost Palićkog jezera“
19.07.2016
Panel na temu poboljšanja ekološkog stanja Palićkog jezera i okoline, koji je održan, 19. jula 2016. godine uz program ekoloških dokumentaraca Eko-Dox na 23. Festivalu evropskog filma Palić, privukao je veliki broj zainteresovanih da se upoznaju sa aktuelnim momentima u sagledavanju ovog višedecenijskog problema.
Nakon uvodnih izlaganja usledila je veoma konstruktivna diskusija: postavljana su pitanja i upućivani predlozi za usmeravanje preduzimanja narednih aktivnosti.
Prema rečima Snježane Mitrović, koordinatorke Regionalnog Arhus centra Subotica i projekt menadžer Udruženja TERRA’S i moderatorke ovog skupa, vrlo je dobro da se sučelje stavovi struke, nadležnih organa i civilnog sektora.
Nebojša Daraboš, je kao član Gradskog veća zadužen za turizam, investicije i međunarodnu saradnju rekao da je kontinuitet podrške projektu sanacije jezera obezbeđen od strane nove lokalne samouprave i da se to podrazumeva, ali je tražio od radne grupe da pojasni ulogu jezera u razvoju turizma. Reh, je odgovorio da projekat sanacije nije restriktivan prema turizmu, ali jeste prema zagađivačima. Razvoj turizma može da unapredi kvalitetna jezerska voda. Roman, je još konkretizovao odgovor, navodeći da eventualni problem može biti podvodna vegetacija, koja je potrebna ekološkoj ravnoteži, ali se ona može mehanički uklaniti gde je kupalište kao što je Ženski ili Muški štand po uzoru na npr. Adu Ciganliju.
Miljan Vuksanović, stanovnik Palića je istakao da je novi Master plan razvoja turizma Palića urađen u skladu sa održivim razvojem, te da je ovim projektom postavljen veoma dobar osnov za razvoj banjskog turizma na jezeru, uz zaštitu životne sredine. Mišljenja je da je jedan od većih problema taj što su Subotičani napustili Palić, a da bi zaživeo, moraju da mu se vrate.
Dr Gabor Mesaroš, iz Udruženja “Protego“ i jedan od autora predloga platforme sanacije jezera, smatra da Palić nije veliki problem, već se sastoji od više malih problema za čije rešenje su nađena sredstva. Takođe, je ukazao na to da je važno da u ovom projektu svoje mesto nađe civilni sektor, a da lokalna samouprava obezbedi kontinuitet.
Jožef Hužvar, član Radne grupe za implementaciju projekta sanacije je naglasaio da su konsultovali struku u javnim preduzećima u rešavanju problema tzv. zelenog otpada. Osim sadašnjih 70 hiljada tona, predviđa se još toliko od održavanja budućeg zaštitnog pojasa oko jezera, a odnosiće se na Regionalnu deponiju koja je u izgradnji i pretvaraće se u “zelenu energiju”.
Zoran Rajak, turistički radnik (Kapetanski rit) je rekao da se treba osvrnuti na jednu od velikih investicija, povezivanje Palića i Ludoša preko Oroma i čudio se zašto grad nema interesa da uloži u prepumpavanje vode iz Tise za šta bi trebalo mesečno da se odvoji oko 50 hiljada evra.
Nataša Đereg, iz CEKOR-a je pitala koliki problem predstavljaju industrijski zagađivači bez primarnih prečistača čije otpadne vode (zbog različitog fizičkog i hemijskog sastava od komunalnih otpadnih voda) ni gradski prečistač ne može da prečisti. Posebno što se čulo da je „prelazni rok za zagađivače“ 2032. godina. Reh se saglasio da je to veliki problem koji obesmišljava sistem kontrole i njihovog kažnjavanja i da se mora reagovati.
Da podsetimo, Grad Subotica je 2014. godine usvojio Plan o unapređenju ekološkog stanja Palićkog jezera i okoline. Poslovi za sada teku po planu, a nužno je da se tako nastavi i sa novim gradskim vlastima Subotice.
Prema rečima više od 40 učesnika bio je to jedan od najkonstruktivnijih skupova na kompleksnu temu održivosti ne samo Palićkog, već i Ludaškog jezera. Pohvale su, pre svega upućene panelistima, Žiki Rehu, sekretaru Sekretarijata za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Gradske uprave Subotica i dipl. hidrologu, Mišelu Rohmanu, iz GIZ-a.
Celokupan audio i video zapisa je dostupan na web strani: https://www.subotica.info/2016/07/19/stanje-i-perspektive-projekta-sanacije-palica.
