„Bezbednost i rod u vanrednim situacijama“
22.03.2017
Predstvnici Regionalnog Arhus centra Subotica i Udruženja TERRA’S, Snježana Mitrović i Mina Milovanović prisustvovale su 22. marta 2017. godine na konferenciji u Beogradu, u Palati Srbije, na temu: „Bezbednost i rod u vanrednim situacijama“.
Rodni aspekt je veoma važan kada govorimo o bezbednosti i smanjenju rizika od elementarnih nepogoda, rekla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Brankica Janković, i istakla da je od neprocenjivog značaja u takvim situacijama blagovremeno, adekvatno i tačno izveštavanje. Ukazala je i na to koliko je važan rodni aspekt kada govorimo o bezbednosti i koliko može uticati na smanjenje rizika od elementarnih nepogoda i istakla da je, u saradnji sa Misiom OEBS-a u Srbiji, objavljen i priručnik „Mediji, rod i izveštavanje u vanrednim situacijama“.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Brankica Janković, rekla je da je ta institucija dala i jednu od preporuka da se "dekonstruišu rodni stereotipi" o tome da su žene uvek samo žrtve, jer su one, kaže, i te kako bile i učesnice u saniranju posledica elementarnih nepogoda.
Šef Misije OEBS, Andrea Oricio, istakao je da ima dobru saradnju sa vlastima Srbije i da se kroz skup želi pokazati da ako se posveti veća pažnja pitanju roda i učešću žena, bezbednost raste.
„Moramo podizati svest ne samo u Srbiji, jer je i u svetu dokazano da kada se rodna dimenzija uzme u obzir, bezbednost i reakcije su racionalnije, jer su žene racionalnije u vanrednim situacijama“, rekao je Oricio.
Načelnik Sektora MUP za vanredne situacije, Predrag Marić, istakao je da je skup jedna od važnih aktivnosti u pisanju savremenijeg zakonodavnog okvira koji se tiču vanrednih situacija, ali i rada na terenu.
„Želim da istaknem sve veće učešće žena u civlnoj zaštiti u Srbiji u protekle tri i po godine koliko traju pokušaji da se ona obnovi”, rekao je Marić.
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine, Stana Božović, istakla je da su u sve sektorske politike uključene politike roda, a poplave 2014. godine pokazale su gde se mora raditi na tom planu. U ekstremnim situacijama pokazalo se da uglavnom stradaju žene, pogotovo one starije i sa invaliditetom, a razdvajaju se i porodice.
Zaključci konferencije “Bezbednost i rod u vanrednim situacijama”
- U cilju unapređenja svesti javnosti o značaju antidiskriminacije i ostvarivanja ljuskih prava, ali i unapređenja standarda medijskog, izveštavanja potrebno je organizovati obuke za novinare i novinarke kako bi se osnažila njihova znanja i veštine. Sadržaj obuke bi obuhatio, između ostalog, primenu rodno osetljivog i antidiskriminatornog jezika i terminologije, a smernice za to pruža priručnik za novinare i novinarke „Borba za ravnopravnost”, koji je poverenica za zaštitu ravnopravnosti pripremila 2016. godine.
- Potrebno je putem medijskog izveštavanja poboljšati razumevanje značaja i značenje rodnih uloga, čime bi se uticalo na razbijanje rodnih stereotipa i predrasuda, kao i ublažiti senzacionalistički pristup medija vanrednim situacijama. Žene u vanrednim situacijama ne treba prikazivati isključivo kao žrtve, nego i kao aktivne učesnice u reagovanju na elementarnu nepogodu. To znači da je medijsku pažnju potrebno usmeriti ne samo ka humanitarnoj podršci već i ka institucionalnim i vaninstitucionalnim aktivnostima, u kojima žene daju značajan doprinos.
- Na svim nivoima prikupljati i obrađivati (statističke) podatke razvrstane po polu, starosti, etnicitetu, invaliditetu i drugim osnovama ranjivosti, koji će biti korišćeni za rodnu analizu, a naročito pri izradi planova zaštite i spasavanja na lokalnom nivou.
- Na lokalnom nivou je potrebno mapirati bezbednosne rizike za ranjive kategorije stanovništva i razviti planove zaštite i spasavanja čija će primena dati efikasan odgovor u slučaju potrebe odnosno ostvarenja bezebdnosnih rizika. U metodologiju za izradu procene ugroženosti i planova zaštite i spasavanja potrebno je uvrstiti rodno osetljive smernice i načela.
- Značajno je nastaviti rad na razmeni regionalnih iskustava (i kroz održavanje radnih sastanaka), daljeg i čvršćeg umrežavanja, jer prirodne katastrofe ne poznaju državne granice.
- Potrebno je raditi na postupanju po Opštoj preporuci br. 35 (nacrt) Komiteta za eliminaciju diskriminacije žena koja se odnosi na rodnu dimenziju smanjenja rizika od katastrofa u uslovima promena klime.
- Razmotriti mogućnost prevođenja publikacije Mediji, rod i izveštavanje u vanrednim situacijama na neke od jezika nacionalnih manjina.
- Doprineti izradi uputstva za prikupljanje podataka razvrstanih po rodu, kao naš doprinos Evropskoj mreži we4DRR http://www.naturgefahren.at/eu-internationales/we4DRR.html
- Podržati uvođenje odgovarajućih sadržaja o bezbednosti i bezbednosnim rizicima u redovne školske programe koje će sprovoditi Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova –Sektorom za vanredne situacije.
Izvor:
