“Tihi ubica”
21.04.2017
Svi znamo da povišeni krvni pritisak zovu još i tihi ubica. Pošto on tiho i neprimetno, ali konstantno razara naš organizam, i ako ga ne lečimo na vreme, posledice su obično katastrofalne. Nažalost i ja imam problem sa povišenim pritiskom, i po preporuci lekara upražnjavam duže šetnje.
Prilikom jedne takve šetnje po Prozivci, koju obično obavljam u društvu mog vernog kera primetio sam još jednog „tihog ubicu“ smeštenog visoko na ravnom krovu dvanastospratnice. Naime tamo stoji načičkano tridesetak raznoraznih antena i emitera mobilne telefonije, i ko zna čega sve još ima tamo. Kasnije sam se uverio da je moguće da nema tačne evidencije o instalacijama na tom krovu.
Tokom šetnje osmotrio sam i druge ravne krovove i na četiri objekta sam primetio radioaktivne gromobrane, čije je postavljanje odavno zabranjeno i koji su po važećim zakonima odavno trebali biti demotirani, pošto je uočeno njihovo štetno dejstvo na ljudsko zdravlje.
Poznato nam je da mobilni telefon emituje štetno zračenje, te se preporučuje da se njegova upotreba svede na što manju meru. Onda nije teško predpostaviti koliko štetno zračenje emituju pomenute antene na krovu spratnice, i koliki je njihov domet. Što se tiče radioaktivnih gromobrana, oni su napravljeni od čistog uranijuma, koji ima 300 puta jače zračenje nego osiromašeni uranijum, sa kojim nas je bombardovao NATO. Koliko znam takav gromobran zrači 1300 m u krug, vreme poluraspadanja mu je preko 100 godina. Ali pošto nisam stručnjak iz te oblasti, a i nemam nameru da držim predavanje ko želi da se bolje informiše može da konsultuje neko stručno štivo ili internet.
Ja sam odlučio da za početak nazovem komunalnu policiju. Dežurni me je ljubazno saslušao i dao mi broj inspekcije za zaštitu životne sredine, pošto je smatrao da to spada u njihov resor. Nazvao sam i njih. Javila se inspektorka koja me, takođe, ljubazno saslušala i na kraju rekla da nazovem Kontakt centar 024 i da njima isto to ispričam, pa će joj oni pismeno proslediti i nakon toga ću dobiti odgovor o tome šta je poduzeto tim povodom. Tako sam i uradio. I nakon jedno nedelju dana dobio sam poruku na mobilni, koju prenosim u celosti.
„Gradski inspektor za zaštitu životne sredine vrši kontrolu samo nad postavljenim antenama za mobolne telefonije. Na pomenutim lokacijama su izvršene kontrole i kontrole merenja nejonizujućeg zračenja od tih antena, koje su u granicama dozvoljenih vrednosti. Zaostale postavljene antene npr. gromobrane ako su radioaktivne nadležni su republički inspektori za zaštitu životne sredine, ali po mom saznanju moguće je da samo antene koje su služile kao gromobran nisu skinute ali je otklonjen deo koji je bio radioaktivne. Za kontrolu ostale antene koji su postavljeni su zaduženi RATEL od koga su vlasnici antena dobili frekvenciju“ Sa poštovanjem Kontakt centar 024 grad Subotica Primljeno: 09:20:43 09.12. 2016.
Dakle to bi bio odgovor inspektora za zaštitu životne sredine, iz čega sam shvatio da bi trebao da nastavim zivkati inspektora po ispektora, ako želim da isteram stvari na čistac, iako ja ne primam platu za zaštitu čovekove sredine, a to još nije ni moj resor. Ja sam jedan običan penzioner, koji šeta kera i usput primećuje stvari koje su potencionalna opasnost po naše zdravlje i onda kao svaki savestan građanin na to upozorava profesionalce iz te oblasti. I to je maksimum onoga što ja kao pojedinac mogu da učinim. Stranka „zelenih“ bi po ovoj temi bila mnogo ozbiljniji i uticajniji sagovornik. Ne trebamo zaboraviti da se na Prozivci nalazi vrlo ozboljno i aktivno biračko telo.
Da ovo nije tako bezazleno kako je inspektorka konstatovala, da se videti po demonstracijama građana po svetu, protivu izgradnje stubova kao nosača pomenutih antena u blizini naseljenih mesta. Demonstranti obično uspeju da nateraju nadležne da izmeste stubove na bezbednu razdaljinu. Jedan takav slučaj smo imali nedavno u Mađarskoj, gde su građani posle višednevnog protesta, ipak, uspeli da izmeste antene na bezbedne lokacije.
Na Prozivci ima dosta obolelih od raka, pa nažalost i umrlih. Trebalo bi videti da li je taj procenat obolevanja od malignih bolesti veći nego u drugim delovima grada, odnosno da li postoji uzročno poslednična veza, sa instalacijama u našem okruženju. Inspektorka kad govori o radioaktivnim gromobranima, kaže da „predpostavlja“ da su radioaktivni elementi od uranijuma skinuti, da ono što se vidi je samo nosač. Ako je to „samo“ nosač onda je i on ozračen, pa i ploča ispod. Ali to je vrlo lako utvrditi gajgerovim brojačem.
Ja samo znam da su je većina onih koji su svojevremeno montirali te gromobrane, nažalost, vrlo brzo umrli, pa i oni koji su ih kasnije demontirali (ovo je lako proverjiva informacija). Dakle stvar nije ni malo bezazlena.
Razmišjao sam kako je došlo do toga da nam se spratnice sa ravnim krovom okite šumom raznih antena, pa mi se u glavi vrti jedan scenario, možda moguć a možda i ne, ali sigurno aktuelan u eri borbe protiv korupcije.
Sede dva poslovna čoveka u jednom elegantnom restoranu i razgovaraju o postavljanju tornja i montaži antene, razmatraju troškove lokacije troškove čeličnog stuba troškove motaže, potrebno vreme da se to odradi itd. Obiman posao, suma velika. Znaš šta, kaže nadležni gospodin, sve ovo ja mogu da ti sredim za 1/3 cene i da sutra imaš dozvolu i da možeš početi sa montažom. Super, kaže poslovni gospodin, hoćeš pare u kešu ili da ti prebacim na račun. Keš zna se, kaže nadležni gospodin. Na Prozivci imaš dvanaestospratnicu, ravan krov, prostora za montažu koliko hođeš, samo ćeš morati dogovoriti sa stanarima da im plaćaš zajedničku struju i okrečiš hodnike. Nema problema, kaže poslovni gospodin.
I tako padne dogovor, antena osvane na krovu, prvo jedna pa druga, treća i tako redom, prava šuma antena, svi „majstori“ imaju ključ za izlaz na krov, dolaze i odlaze kad hoće i montiraju šta hoće. Pitam se da li je možda i naša bezbednost ugrožena zbog ovako nonšalantnog odnosa nadležnih organa. Ovaj objekat nije projektovan kao nosač antena. Gore montirana „skalimerija“ menja statiku objekta, ugrožava funkciju krovnih elemenata, kao što su dimnjaci ventilacija i dr. Da li za to postoji dopuna projekta? Dakle ima tu posla i za građevinskog inspektora, pogotovo što su sada u fazi rešavanja nelegalne gradnje. A ovde takva gradnja baš prilično štrči.
Razmišljam o različitim aršinima koji se primenjuju kod nedozvoljenih radnji, recimo: parkiraš auto na trotoaru, odmah dođe pauk i normalno odnese ga, ovde čovek parkiro čitavu „industriju“ na krovu spratnice i nikom ništa. Ili na pijaci imaš obeležen prostor 50 x 100 cm gde smeš da prodaješ, ako izađeš van tog prostora inspektor piše kaznu. Sećate se prodavca lubenica u Beogradu koji je zbog revnosti inspektora dobio srčani udar i preminuo, platio kaznu svojim životom. A ovde mi svi plaćamo svojim zdravljem odsustvo inspekcije, a trebali bi inspektori gore na krovu da održe „konzilijum“ da bi tačno i precizno utvrdili činjenično stanje.
Tu se može postaviti još par pravnih pitanja. Kako može naprimer 5% stanovnika Prozivke (mislim na stanovnike dotične spratnice) doneti odluku kojom zbog svoje sitne materijalne nadoknade ugrožavaju 95% ostalih stanovnika. Pogotovu što sa takvom svojom odlukom oboraju cene nekretnina u okruženju, normalno je da niko ne kupuje rado stan u nezdravoj okolini. Sledeće da li se vlasnici antena smatraju stanarima ili im je krov poslovni prostor, pošto je tu smeštena čitava „industrija“ koja donosi vrlo ozboljan profit, na uštrb našeg zdravlja ili su sa pravne tačke u nekom vakumu, da li u slučaju neke nesreće snose odgovornost? Ko je taj koji može jednu dvanaestospratnu zgradu da rentira u ovakve svrhe? Kad ga pronađete siguran sam da ste pronašli i korumpiranu osobu. Neka ovaj savet bude moj mali doprinos u borbi protivu korupcije. Lično mislim da bi se sa ovim problemom nadležni organi trebali ozbiljnije pozabaviti, jer „tihi ubica“ je među nama.
Autor ovog pisma je Subotičanin, Josip Cvijin, koji je ovo pismo 12.12.2016. godine poslao jednim subotičkim novinama koje ga nisu objavile. Zbog toga je poslat Regionalnom Arhus centru Subotica, u nadi da će se stvari pokrenuti sa mrtve tačke. Za sve informacije iznesene u ovom tekstu je odgovoran isključivo autor.
