Marš protiv GMO
21.05.2017
Marš protiv GMO
21.05.2017.
U nedelju, 20. maja 2017. godine u Beogradu i Kragujevcu ponovo je organizovan „Marš protiv Monsanta“ (https://www.youtube.com/watch?v=sDpxUmcfnaU), usmeren na borbu protiv GMO. Interesovanje javnosti za ovu temu je inicirano nedavnim formiranjem Stručnog saveta za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine (http://www.mpzzs.gov.rs/formiran-savet-za-bezbednost-hrane/#more-6800).
Prema rečima resornog ministra, Branislava Nedimovića, savet će imati savetodavnu funkciju u cilju povećanja bezbednosti hrane na tržištu Srbije, a njegova odgovornost i obaveze su utvrđene Zakonom o bezbednosti hrane, kao i drugim propisima i aktima. Međutim, jedan od zadataka članova Saveta, njih 15 stručnjaka iz različitih oblasti (http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/formiran-savet-za-bezbednost-hrane_823495.html), jeste da daju konačnu odluku o prometu genetski modifikovanih organizama (GMO) u Srbiji. Kako je u medijima navedeno, ministar Nedimović, je izjavio da će ovu odluku doneti struka, a ne politika.
Po našem zakonodavstvu zabranjena je proizvodnja i promet GMO hrane. Političari izjavljuju da je uslov za članstvo u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) upravo promet GMO proizvoda.
A koje su očekivane koristi od članstva jedne zemlje u STO? U članku objavljenom 2015. godine na sajtu Privredne komore Srbije (http://www.rpk-subotica.org.rs/aktuelnosti/261-koristi-od-pristupanja-sto-wto/), između ostalog, je navedeno:
Prvo, obezbeđuje se pristup stranim tržištima pod ravnopravnim uslovima. Samo članice STO mogu da računaju na status najpovlašćenije nacije i zaštitu u trgovinskim sporovima.
Drugo, potrošači u zemlji mogu očekivati veću i jeftiniju inostranu ponudu i manje pritiske interesnih lobija u pravcu protekcionističke politike.
Treće, članstvo u STO podiže ugled države i predstavlja pozitivan signal za strane investitore, pošto zemlja dokazuje da je sposobna da izgradi moderan i stabilan privredni sistem i da poštuje pravila u međunarodnoj konkurenciji.
Četvrto, za zemlje Evrope je specifično to da je članstvo u STO preduslov za članstvo u Evropskoj uniji.
A peto, je obrazloženje, onih koji su protivnici proizvodnje i prometa GMO sa pitanjem: Vredi li sve iznad navedeno ako sa druge strane imamo sledeće činjenice:
- Nije tačno da se ne znaju štetni uticaji na zdravlje ljudi i životnu sredinu, već naučnici povlače rezultate istraživanja pod jakim pritiskom političara i lobista što dokazuju njihove izjave u dokumentarnim fimovima poput “Naučnici pod opsadom” u kojem se daje primer Velike Britanjije.
- Ali ako se zanemari ekološki aspekt, pa i zdravstveni (jer kog donosioca odluka to interesuje) i sagledavamo uvođenje GMO-a kao primarno ekonomsko pitanje, većina stručnjaka je saglasna da bi to bio ogroman udar na domaću nauku i tehnologiju. Ono što je nesporno i neporecivo jeste da će promet GMO-a, što uključuje i seme GMO kultura, jer je i to roba, znatno da uticati na našu proizvodnju konvencionalnog semena, a time i na naše naučne institucije koje to seme proizvode, kao i da će svakako imati uticaj i na našu konvencionalnu primarnu proizvodnju hrane. Ovo nije bez značaja, jer je srpska semenska roba važna stavka u izvozu iz poljoprivrede. Tako je npr. Srbija drugi izvoznik u Evropi konvencionalne soje.
- Tvrdnja da je članstvo u STO preduslov za pristupanje Evropskoj uniji, je možda i tačno. Ali Mađarska je članica i STO i EU, a Ustavom je zabranila proizvodnju GMO. Čak je i 19 članica EU zabranilo njen uzgoj, ali dozvolilo promet GMO.
- A kad smo kod primera evropskih razvijenih zemalja, poput Nemačke i Austrije, na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu 2014. godine, njihovi stručnjaci su istakli kako oni pokušavaju da se polako vraćaju na stadijum u kojem je sada Srbija. A uvek racionalna Slovenija je “popustila” pod pritiscima i dozvolila proizvodnju i promet GMO, ali uz donošenje rigoroznih uslova, tako da se nikome ne isplati ni distribucija niti proizvodnja.
- Još nešto opovrgava zagovornike GMO: Zašto ne dozvoljavaju obeležavanje GMO proizvoda, ako su ubeđeni da je njihov proizvod bezbedan? Tvrde da je jeftiniji, tako da će oni sa slabijim materijalnim stanjem ili manje obrazovani kupovati GMO i biće “pokusni kunići”. Sudeći po medisjkim zapisima, oni bogatiji i slavni, poput Madone ili princa Čarlsa, hrane se i propagiraju organsku, a ne GMO hranu.
Podsećamo, na inicijativu Udruženja TERRA’S, Arhus i Centra za ekologiju i održivi razvoj, CEKOR, u lokalnom parlamentu je 2013. godine jednoglasno usvojena Deklaracija o proglašavanju teritorije grada Subotice za teritoriju bez proizvodnje, gajenja i prometa genetski modifikovanih organizama i prozvoda od genetskih modifikovanih organizama. U Srbiji je 135 lokalnih samouprava usvojilo ovakav ili sličan dokument. Usvajanje Deklaracije je tek početak, te predstoji borba na državnom nivou.
Na kraju savet: čitajte etikete, kupujte kod proverenog trgovca, uspostavljajte kontakt sa farmerima, okrećite se organskoj hrani, uzgajajte povrće i voće u svom dvorištu...
Autor teksta: Snježana Mitrović, rukovodilaca Udruženja TERRA’S i Regionalnog Arhus centra Subotica
