Arhuska konvencija - izazovi u praksi
19.11.2011
U prostorijama Regionalnog Arhus centra Subotica, u petak, 18.novembra, u okviru projekta “Regionalni Arhus centar Subotica”, održan je seminar namenjen studentima.
Seminar je održan u saradnji sa Udruženjem TERRA'S. Nakon uvoda o realizovanim aktivnostima Regionalnog Arhus centra Subotica u cilju implementacije konvencije, o čemu su govorili Pavle Budinčević i Snježana Mitrović, usledila su predavanja.
Profesor fakulteta Singidunum, dr Zoltán Vigh, upoznao je prisutne sa Konvencijom o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i dostupnosti pravosuđu u vezi sa pitanjima koja se tiču životne sredine. Ovu Konvenciju je potpisalo 44 država, uključujući i Evropsku uniju, sa tendecijom daljeg prihvatanja, a stupila je na snagu 30. oktobra 2001. godine.
Predavanje je, ujedno, bilo i prilika da se prikažu rezultati istraživanja javnog mnjenja sprovedenog na teritoriji Vojvodine kojim su obuhvaćeni studenti, učesnici programa za obrazovanje odraslih, saradnici u nastavi i asistenti fakulteta. Dobijeni rezultati uporedivi su sa istraživanjima koja su sprovedena na teritoriji EU i pokazuju da, kada je u pitanju informisanost o pitanjima zaštite životne sredine, svega 7,9% naših građana misli da je dobro ili izrazito dobro informisano, za razliku od 55% EU stanovnika koji su prilično dobro ili dobro informisani.
Na pitanje kako ocenjuju mogućnost učestvovanja građana u procesu donošenja odluka koje su od značaja za zaštitu životne sredine u Srbiji, svega 2,8% smatra da je obezbeđena veoma dobra mogućnost učešća, dok 21,2% smatra da takva mogućnost apsolutno ne postoji. Takođe, građani su veoma slabo informisani o mogućnosti da sa svojim predlozima i mišljenjima utiču na urbanističke planove i projekte kada se radi o njihovim uticajima na životnu sredinu. 92,7% ispitanika nikada nije tražilo od nadležnih organa podatke o stepenu zagađenja okoline. Za one koji su to ipak učinili javlja se dilema u kojoj meri su bili primorani da to učine prilikom pribavljanja različitih dozvola, saglasnosti i slično (odnosno pretpostavka je da je mali procentat njih to učinilo samoinicijativno).
Zaključak koji proizilazi iz prethodno navedenog je da iako u Srbiji postoji dobar pravni osnov za slobodan pristup informacijama i učestvovanje javnosti u donošenju odluka od značaja za zaštitu životne sredine, veoma mali broj građana se upušta u realizaciju prava koja su njome zagarantovana. Istraživanje je pokazalo da naša zemlja ne obezbeđuje u potpunosti ova prava, pa samim tim ne ispunjava u dovoljnoj meri obaveze koje se tiču prvog i drugog stuba Arhuske konvencije.
Sve ovo ukazuje na potrebu jačanja kadrovskih potencijala u ovoj oblasti, podizanje nivoa ekološke svesti naših građana i unapređivanje sistema obrazovanja u oblasti zaštite životne sredine.
Asisent na fakultetu EPPS Tamara Gajinov, održala je predavanje na temu "Eko znak kao pouzdana informacija o čistijoj proizvodnji”. Prema njenim rečima on nije namenjen prehrambenim proizvodima, piću, kao ni medicinskim ni farmaceutskim preparatima, već se uglavnom dobija u oblasti turizma (hoteli, hosteli), imaju ga uređaji za domaćinstvo, tekstilni proizvodi, proizvodi od papira i sl. Eko znak Srbije je Nacionalna oznaka za proizvode i usluge koji imaju manje negativan uticaj na životnu sredinu od postojećih na tržištu. Eko znak mogu dobiti proizvodi koji su proizvedeni na teritoriji Republike Srbije ako ispunjavaju propisane kriterijume koje propisuje Pravilnik o uslovima i postupku za dobijanje prava na korišćenje eko znaka. Ovaj Pravilnik je propisalo Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja. Ono što je interesantno je da je za dobijanje srpskog eko znaka neophodno ispuniti sve uslove koji su potrebni i za dobijanje EU eko znaka
Sprovedene ankete pokazuju da naši građani uopšte ne raspoznaju idejno rešenje eko znaka, Inače, u Srbiji je uveden 2009. godine i zasada ga ima samo jedno privredno društvo, a to je “Potisje Kanjiža”.
Koordinator marketing aktivnosti Arhus centra Subotica, Ljiljana Krajnović, predstavila je projekat “Regionalni Arhus centar Subotica” koji se realizuje uz podršku Fonda za zašitu životne sredine, Grada Subotice i drugih, a u okviru kojeg su ova predavanja i održana.
