VAŽNA ULOGA ŽENE U UPRAVLJANJU OTPADOM
22.09.2017
U organizaciji Udruženja TERRA’S i Regionalnog Arhus centra, na Otvorenom univerziteu je 22. septembra 2017. godine održan okrugli sto na temu „Inicijative žena u oblasti upravljanja otpadom u procesu pridruživanja EU“ sa ciljem da se razmotri uloga žene u planskim dokumentima u zaštiti životne sredine i oblasti upravljanja otpadom. Realizuje se uz podršku Misije OEBS u Srbiji, kao i Regionalnog centra za životnu sredinu, Kancelarije u Beogradu, preko zajedničkog projekta Udruženja TERRA’S sa Mladim istraživačima Srbije "Program podrške civilnom društvu u Srbiji u oblasti životne sredine (CSOnnect)".
Pozdravljajući prisutne u ime organizatora, Snježana Mitrović, je ukazala na Pekinšku deklaracija iz 1995. godine u kojoj je jedan od ciljeva aktivno uključivanje žena u donošenje odluka na svim nivoima u vezi sa zaštitom životne sredine, jer one nemaju jednak pristup telima odlučivanja i mestima za formulisanje politika. Tu je i proces pristupanja EU i Poglavlje 27. koje se odnosi na zaštitu životne sredine i jedno je od najobimnijih i najzahtevnijih. Evropski parlament je 2012. godine usvojio rezoluciju o ulozi muškaraca i žena u zelenoj ekonomiji, koja poziva zemlje članice da rade na stvaranju uslova za veće uključivanja žena u privredne “zelene” delatnosti.
Nastavljajući, Snježana Mitrović, je iskazala bojazan da se ne shvata preuzeta obaveza u usaglašavanju dokumenata sa EU. Prvi korak koji se u ovoj oblasti može načiniti jeste da se “ubaci” rodna ravnopravnost u Regionalni plan upravljanja otpadom koji će od oktobra biti na javnom uvidu, a potom i u revidirane lokalne planove.
Darija Šajin, iz Arhus centra Novi Sad, je podsetila da su lokalni planovi nekoliko opština Južnobačkog okruga bili usvojeni istovremeno na čijoj izradi su radile pretežno žene. Inače uloga žena u upravljanju otpadom je važna jer su žene te koje u domaćinstvu pripremaju hranu, idu u nabavku i staraju se o higijeni, razvrstavaju otpad i uklanjaju ga, izložene su opasnom otpadu u domaćinstvu (kakvi su neki preparati za higijenu doma). A profesionalnim upravljanjem otpadom u komunalnim, u reciklažnim preduzećima i postrojenjima se bave pretežno muškarci, dok se žene uređenjem lokalne zajednice, ali i otpadom na nivou domaćinstva bave bez materijalne nadoknade. Naravno, nije zanemarljivo ni da su donosioci odluka u lokalnim zajednicama dominantno muškarci i da se neretko u planiranju mera ne ispituju realne potrebe muškaraca i žena.
Lobirati i usklađivati planska dokumenta sa EU je izuzetno mukotrpan posao, ali je još teži rad žena preduzetnica u “zelenoj ekonomiji”. O svom iskustvu u praksi, veoma emotivno, ali elokventno i stručno govorila je, Angelina Bertović, direktorica Eco Fenix B Tima rekavši da je žena znatno manje u ovoj oblasti, jer je veoma teško. Kolege je najčešće konsultuju kada ne znaju da reše neke probleme, jer ona posebnu pažnju posvećuje upoznavanju zakonske regulative. Lokal ne prepoznaje postizanje rezultata, a nagrade koje stižu od Regionalne komore Srbije i civilnog sektora njoj mnogo znače. Naglašava da joj je važno da plaća sve obaveze državi i zaposlenima redovne plate, ali joj nije prioritet dobit, već podizanje svesti o značaju selektovanja otpada, te je uključena u mnoge akcije udruženja građana, obdaništa, škola.
Čak i stimuliše one koji pravilno razvrstavaju otpad, a to su najčešće žene koje fizički donose prikupljenu ambalažu, dok supružnici preuzimaju nadoknadu od prodaje reciklabilnog otpada. Već deceniju se bavi ovim poslom, zadovoljna je saradnjom sa lokalnom samoupravom, ali gubi volju za radom zbog nelojalne konkurencije. Mišljenja je da se mnogo više privrednika, a među njima i žena, moraju uključiti u Radne grupe za izradu različitih planskih dokumenata, jer je njihovo iskustvo iz prakse veoma važno zbog buduće implementacije istih. Ukazala je i na značaj uspostavljanja saradnje komunalnih preduzeća sa operaterima, odnosno između privatnog i javnog sektora.
Nakon veoma zanimljivih uvodnih izlaganja, usledila je konstruktivna diskusija u koju su se uključili i malobrojni muškarci učesnici, kao što je, Žika Reh, šef Odseka za zaštitu životne sredine i održivi razvoj GU Subotica, koji je podsetio da je naš grad ženskog roda. U šali je rekao da je možda baš to razlog što uvek idemo nekoliko koraka unapred, pa smo neshvaćeni. Uskoro bi trebalo da se završi prva faza subotičke Regionalne deponije, na čemu se radilo skoro deceniju, ali ovoj investiciji sada „preti“ uredba Vlade o zabrani zapošljavanja u javnim preduzećima.
Njegova koleginica, Gordana Gavrilović, je navela da se niz dokumenata mora izraditi u veoma kratkom roku i dobro je što civilni sektor podstiče javne rasprave, jer se veoma važna rešenja moraju doneti (cena, čiji je otpad...). A izazovi nastaju i zbog isprepletanosti ove oblasti kroz komunalnu delatnost i zaštitu životne sredine.
Opšti je zaključak da predsojeći planovi upravljanja otpadom moraju biti „realističniji“ da bi bili i ostvarivi. Da se u njihovu izradu uključe svi akteri, naročito sa iskustvom iz prakse i civilne organizacije. Planovi strikno treba da imaju navedene aktivnosti kao što su obuke stanovništva, kampanje, obezbeđivanje kvalitetnog informisanja i mogućnosti učešća u donošenju odluka, sa tačno navedenim načinom realizacije vodeći računa o rodnoj ravnopravnosti, pre svih žena.
Ovakvi skupovi su održani i u Novom Sadu, Nišu i Gornjem Milanovcu, a očekivani rezultati su da se postave osnove za rodno osetljivo planiranje i delovanje na lokalnom nivou u procesima zaštite životne sredine.
