„Dijalog o životnoj sredini i lokalnom razvoju – planiranje i prioritizacija projekata na lokalnom nivou“
24.10.2017
24. oktobar 2017.
Ministarstvo za zaštitu životne sredine, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Stalna konferencija gradova organizovali su 24. oktobra 2017. skup „Dijalog o životnoj sredini i lokalnom razvoju – Planiranje i prioritizacija projekata na lokalnom nivou“.
Cilj skupa je bio da se lokalne samouprave upoznaju sa prioritetima Ministarstva zaštite životne sredine i da se kroz reformski proces koji sprovodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pruži podrška opštinama i gradovima kako bi mogle da daju svoj pun doprinos ispunjavanju obaveza u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, kao i da unaprede svoje usluge koje pružaju građanima u oblasti žaštite životne sredine.
Ministar Trivan, istakavši da je pitanje životne sredine, pitanje budućnosti naše zemlje, rekao je da svi moramo zajedno raditi na rešavanju tih pitanja. „Ovo što se dešava u Srbiji proteklih godina u oblasti životne sredine, nije dobro, moramo misliti na sutra, na bolji život naše dece. Moramo govoriti o našoj vodi, hrani i vazduhu. Ministarstvo zaštite životne sredine i donosioci odluka u svim opštinama i gradovima moraju zajedno raditi na menjanju trenutnog stanja, koje je alarmantno“.
„Nacionalni ciljevi postoje u ovoj oblasti, a ključno je da se dogovorimo kako ćemo ih sprovesti. Prioriteti su otpadne vode, komunalni otpad, remedijacija zemljišta i pošumljavanje. Važno je suočiti se sa svim poteškoćama i preuzeti inicijativu“, istakao je ministar.
„U preradu otpadnih voda u narednih 25-30 godina po procenama kojima rasplažemo moramo da uložimo između četiri i po i pet milijardi evra“, izjavio je Trivan. Kako je naveo, tih pet milijardi evra potrebno je uložiti za izgradnju 300 postrojenja za preradu otpadnih voda, dok ih Srbija u ovom trenutku ima samo 18.
Iz EU fondova, Srbija može da obezbedi 43 odsto novca koji joj je potreban za ispunjavanje prioriteta koji su postavljeni ispred Ministarstva koje on vodi, te da će ostatak novca Srbija morati da obezbedi iz budžeta i kredita, a da najveći potencijal vidi u javno-privatnim partnerstvima poput deponije „Vinča“, kaže Trivan.
„Životna sredina je pitanje kulutre. Potrebno je stati bezakonju i građane ubediti da prijave neprimereno ponašanje u ovoj oblasti, obezbediti kamerama kritične lokacije i povećati inspekcije. Građanima mora da bude jasna slika trenutnog stanja životne sredine, da bi svi mogli da se bavimo ovim problemima. Od presudnog značaja je da nam zemljište bude čisto da bi nam hrana bila zdrava“.
Veoma je važno, dodao je ministar, da se zeleni novac troši namenski.“Trenutno mnoge lokalne samouprave taj novac ne troše namenski ili ga uopšte ne troše. Zakon važi za sve -namensko trošenje para. To što se do sad izdvajalo nije dovoljno. Čeka nas puno posla, neophodno je da svaka lokalna samouprava ima čoveka koji će se baviti pitanjem zaštite životne sredine“.
„Da bi sve moglo da funcioniše neophodni su projekti. Bez projekata nema ni finansiranja. Ministarstvo pruža podršku svima koji imaju nedostatak kapaciteta. Neophodna nam je dobra komunikacija sa lokalnim samoupravama kako bi znali na koji način možemo da pomognemo“, istakao je ministar Trivan.
„Ako svi zajedno radimo na rešavanju ovih pitanja, Srbija može za 10 godina da bude potpuno druga zemlja, samo je potrebno da menjamo svet u svom okruženju, što će sigurno dovesti do dobrih rezultata u oblasti zaštite životne sredine koji su nam neophodni“.
Ministar Ružić, istakavši veliki značaj ove teme, rekao je, da je zaštita životne sredine jedan od ključnih ciljeva koje želimo da dostignemo. „Moramo jasno definisati obaveze i potencijale u svim jedinicama lokalne samouprave. Samo jaka uprava može da podrži novi koncept razvoja. Moramo ispuniti sve zakonske preduslove i moramo biti svesni da je sasvim pogrešno razmišljati da ulaganje u zaštitu životne sredine opterećuje budžet. Izuzetno je važno da kada razmišljamo o budućnosti ostavimo mali deo za projekte zaštite životne sredine. Ulaganje u te projekte utiče na održivi razvoj“.
„Cilj kojem težimo je da se 50% komunalnog otpada iskoristi, što prestavlja veliku razvojnu šansu. Građevinski otpad predstavlja veliki resurs za razne infrastrukturne projekte. Važan je sistemski pristup i posedovanje vizije. Strategija EU ka Zelenoj ekologiji otvoriće nova radna mesta“, naglasio je ministar Ružić.
On je dodao, da je dokaz napredka u oblasti životne sredine i to što posle 15 godina imamo resurno ministarstvo koje se bavi ovom problematikom.
Tanja Miščević, šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, istakla je da pitanje životne sredine nije pitanje samo za Srbiju već za ceo region i Evropu.
Naglasila je da moramo vrlo ozbiljno ući u raspravu nekoliko ključnih pitanja kao što su otpadne vode, nelegalne deponije, neiskorišćavanje otpada, kontaminacija zemljišta i energetska efikasnost.
Prema njenim rečima, da bi projekti sa EU bili sprovedeni za manje od tri godine, neophodno je da se ubrza dobijanje dozvola, potvrda, licenci koje obezbeđuju lokalne vlasti, jer u praksi one oduzimaju mnogo vremena.
„Saradnja sa civilnim društvom na lokalu je veoma važna, jer oni nude kapacitete, kao i saradnja sa medijima kako bi javnost bila upućena o tome šta radite“, poručila je g-đa Miščević svim predstavnicima lokalnih samouprava.
