Svetski dan čistog vazduha
03.11.2017
Svetski dan čistog vazduha
3. novembar 2017.
Danas, 3. novembra, obeležava se Svetski dan čistog vazduha. Ministarstvo zaštite životne sredine je u potpunosti posvećeno zaštiti životne sredine i čovekovog okruženja, pre svega kroz stvaranje savremenih zakonskih okvira i osnova za njeno očuvanje, ali i kroz realizaciju konkretnih projekata sanacije najvećih pretnji po našu okolinu, samim tim i očuvanju i unapređenju stanja kvaliteta vazduha koji svi mi zajedno udišemo.
Osnovni izvori emisija zagađujućih materija u vazduh su stacionarni (postrojenja za proizvodnju toplote i električne energije, industrijska postrojenja i dr.) i mobilni (saobraćaj).
Monitoring kvaliteta vazduha se u Republici Srbiji ostvaruje praćenjem koncentracija zagađujućih materija u vazduhu u mreži automatskih mernih stanica i mernih mesta na državnom i lokalnom nivou i to: SO2, NO2, prizemni ozon (O3), CO, suspendovanih čestica PM10 i PM2.5, olova, benzena, čađi. Ocenjivanje kvaliteta vazduha vrši se na osnovu izmerenih vrednosti zagađujućih materija u vazduhu primenom kriterijuma za ocenjivanje u skladu sa propisom kojim se uređuju uslovi za monitoring i zahtevi kvaliteta vazduha.
Agencija za zaštitu životne sredine svake godine pripremi i objavi Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbij i vodi Nacionalni registar izvora zagađivanja. Godišnjim izveštajem obuhvaćeni su podaci koji su dostavljeni Agenciji od strane institucija koje vrše merenja i učestvuju u monitoringu kvaliteta vazduha na nacionalnom i lokalnom nivou.
Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2016. godinu je objavljen na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine.
U cilju unapređenja proračuna ove godine su pripremljeni novi emisioni faktori i izvori emisija svrstani u 12 sektora. U periodu od 2011.-2015. godine, udeo pojedinih sektora u ukupnim emisijama osnovnih zagađujućih materija je različit, a najveći udeo u ukupnim emisijama oksida sumpora i azotnih oksida imao je sektor proizvodnje električne i toplotne energije, dok je najveći udeo u ukupnim emisijama suspendovanih čestica PM10 poticale uglavnom iz dva izvora – sektora industrije i individualnih ložišta, ali se i sektor poljoprivrede bez stočarstva takođe pokazao značajan.
Mere zaštite životne sredine, pre svega, zaštite vazduha od uticaja izvora zagađenja podrazumevaju kompleksne, sveobuhvatne i unapred isplanirane mere.
U ovom procesu prioritet je definisanje politike ekološkog namenskog pošumljavanja i predlaganje mera u oblastima posebne namene pošumljavanja, kao i pošumljavanje u cilju borbe protiv klimatskih promena i naravno edukacija svih sektora koji utiču na ukupne emisije zagađenja.
Imajući u vidu značaj koji očuvanje kvaliteta vazduha i životne sredine u celini ima na društvo i na svakog pojedinca, posebno u predstojećem procesu pridruživanja EU, gde je oblast zaštita vazduha visokog prioriteta, potrebno je uložiti još više napora na svim nivoima kako bi se dostigli potrebni ciljevi i odgovarajući standardi EU i na taj način da se obezbedi osnovno pravo svakog građanina da živi u zdravoj životnoj sredini.
Ministarstvo zaštite životne sredine, u okviru svojih zakonskih nadležnosti, će i dalje nastaviti da sprovodi mere politike ka poboljšanju i očuvanju kvaliteta vazduha i životne sredine u celini.
Izvor: http://www.ekologija.gov.rs/svetski-dan-cistog-vazduha-2/?lang=lat
