Ako javnost ne izađe na javnu raspravu, investitor dobija utakmicu
18.04.2019
Treba pronaći najefikasniji način obaveštavanja i podsticanja građana da učestvuju u javnim raspravama, ali im i obezbediti uslove da stvarno utiču na donošenje odluka.
Uz podršku Misije OEBS u Srbiji, Ministarstvo zaštite životne sredine je, u saradnji sa Regionalnim Arhus centrom Otvorenog univerziteta Subotica i Udruženjem TERRA’S, u četvrtak, 18. aprila 2019. godine, organizovalo javne konsultacije izmena i dopuna Zakona o o proceni i strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, kao i Nacrta uredbe o učešću javnosti u izradi određenih planova i programa u oblasti zaštite životne sredine. Nakon Beograda, Novog Sada i sada Subotice, debate se nastavljaju u Nišu, Kragujevcu i Kraljevu.
Obraćajući se prisutnima, Olivera Kuzman Zurovac, savetnica za zaštitu životne sredine, Misije OEBS u Srbiji, istakla je da su ove konsultacije u ranoj fazi, jedan izvrstan primer kako treba da izgleda održivi razvoj, odnosno pokazalo se kako investicioni projekti mogu da se grade na čvrstim temeljima i budu uspešni samo kada su interesi svih zainteresovanih strana na jednom mestu o kojima se pregovara i koji se usklađuju.
Načelnica Odeljenja za procene uticaja Sektora za upravljanje životnom sredinom u Ministarstvu zaštite životne sredine, Sabina Ivanović, je izvestila da su osmislili prioritetne ciljeve koji su dobro postavljeni i smatra da su ostvarljivi. Kao prvo im je važno učešće javnosti u cilju bolje primene zakona, ali i izrade što kvalitetnijih studija. One su sada loše i pokazuju nepoznavanje materije, te je iznela svoje lično mišljenje da bi trebalo osmisliti proceduru za izdavanje licenci za stručnjake različitih profila koji su angažovani na izradi studija. Drugi postavljeni cilj im je taj da se novim izmenama zakona poboljša monitoring koji umnogome zavisi od rada lokalnih samouprava, posebno inspekcija, koje danas nemaju kapacitet. Takođe, je naglasila da je od izuzetnog značaja što bolje informisanje građana i da je neophodno da ih stalno podstičemo na učešće u javnim raspravama.
Uvođenje centralnog registra će poboljšati dostupnost informacijama sa čim se složio, Miroslav Tošović, rukovodilac grupe za stratešku procenu uticaja Sektora za upravljanje životnom sredinom u Ministarstvu zaštite životne sredine. Da bi običan građanin što bolje shvatio studiju koja je najčešće veoma obimna i stručno napisana, izmenama i dopunama se predlaže uvođenje tzv. netehničkog rezimea. Ukazao je i na različite izazove sa kojimase suočavaju, među kojima je jak uticaj politike i ekonomije na donošenje odluka, kao i to što resorno ministarstvo donosi strateške procene, ali ga drugi sprovode, uglavnom urbanizam i građevinarstvo. Da bi se obezbedila stručnost i nepristrasnost predloženo je formiranje svojevrsne Tehničke komisije koja bi trebalo da bude obavezna, ali je problem u njenom finansiranju. Na kraju je ukazao na činjenicu da svi imaju slab kapacitet od civilnog sektora, preko lokalnog do nivoa ministarstva, te da se na njihovom jačanju mora raditi.
Samostalna savetnica Sektora za strateško planiranje i projekte u resornom ministarstvu, Tina Janjatović, koja je i koordinator za primenu Arhuske konvencije u Srbiji, predstavila je predlog Uredbe o učešću javnosti u izradi određenih planova i programa u oblasti zaštite životne sredine. Polemika se vodi oko načina obaveštavanja građana. Do sada je obaveza bila, što će i ostati, da se oglašava u novinama na jezicima koji su u službenoj upotrebi na području obuvaćenom studijom. Izmenama i dopunama se predviđa i oglašavanje u elektornskim medijima i na Internet stranama onih koji su nadležni za izdavanje dozvola. Najvažnije je da se u najranijoj fazi što više građana, posebno stručne javnosti, uključi u raspravu u cilju donošenja što kvalitetnijih dokumenata.
Jedan od uvodničara je bio i, Mirko Popović, programski direktor udruženja RERI, koji je počeo izlaganje preispitivanjem: “Ako javnost ne izađe na teren, tj. na javnu raspravu, investitor dobija utakmicu sa 3:0”. Naglasio je da bez građana sve može da prođe. I zato je ključna uloga javnosti, posebno stručne. Smatra da je neophodno zakonski precizirati javne uvide, rasprave, prezentacije, rokove. Mišljenja je da je potrebno sprečiti povezanost lica, odnosno da studije procene uticaja izrađuju “kćerka firme” onih koji su radili projekat. Takođe, je rekao da se posebno obrati pažnja na izradu podzakonskih akata.
Šef Službe za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Gradske uprave Subotica, Žika Reh, se osvrnuo na primenu Zakona o proceni uticaja i Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu iz ugla lokalne samouprave. Na početku je izrazio zadovoljstvo što u najranijoj fazi, pre javnih uvida i rasprava, imamo priliku da utičemo na izradu nacrta zakonskih akata. Podsetio je da Subotica godišnje ima 50-100 predmeta koje ulaze u proceduru u vezi zaštite životne sredine, da raspolažu realitivno dobrim kapacitetom, ali sa veoma stručnim kadrom. Međutim, to nije slučaj sa mnogim lokalnim samoupravama koje su slabog kapaciteta i ne pokreću procedure, jer prema sadašnjim Listama, za pojedine slučajeve studije se mogu, a ne moraju raditi, te se većina odlučuje da ne rade. Tako je predložio da se izbegne konstrukcija “može, a ne mora”. Mišljenja je da strateška mora da pruži odgovore na procenu uticaja, a ne obratno, što je sada slučaj. Takođe, smatra da se strateška procena mora “ojačati” i da država iznađe sredstva za finansiranje predviđene Tehničke komisije za Generalne planove kad investitor daje sredstva za studiju i članove komisije. Ukazao je i na to da “prenamenu objekata” treba jasnije regulisati, ali razmisliti kako studiju svesti na “normalnu meru” i da budu primenjive.
Nakon uvodničara, usledila je izuzetno kontruktivna rasprava. Pera Marković, iz civilnog sektora je skrenuo pažnju da strateška procena ne ocenjuje stepen ostvarivanja plana, kao i na to da nemaju ni finansijski aspekt. Treba da se uraditi dobra strateška procena za Prostorni plan, što bi uticalo na “sužavanje” ostalih dokumenata koji su ispod njega. Takođe, smatra da su za lokalne samouprave ključne Liste sa čim su se saglasili predstavnici gradova i opština.
Tako je stručni saradnik u Gradskoj upravi Subotica, Gordana Gavrilović, mišljenja da se obavezno treba formirati Tehnička komisija, te podržala i ideju licenciranja stručnjaka koji izrađuju studije. Ukazala je na potrebu bolje koordinacije između lokala i države kod prekograničnih projekata. Bojana Božić, iz SO Bečej, je rekla da su manje sredine u težoj situaciji, jer je čest slučaj da je jedna osoba angažovana i na proceni i na strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.
U raspravu su se uključile Nataša Đereg i Bjanka Čuturilo iz CEKOR-a, koje su ukazale na značaj monitoringa, odnosno da se izmenama i dopunama bolje reguliše način praćenja izvršavanja mera utvrđenih studijom. Objektivno, većina inspekcijskih službi su slabog kapaciteta, ali i kod onih koji raspolažu kadrovima, ne postoji mogućnost praćenja njihovog rada čak ni preko obaveznih godišnjih izveštaja. Laslo Mesaroš iz UG Solidarnost, je predložio da u izradi zakonskih akata svoje mesto nađe i “ekološki otisak”.
Današnji skup je treći od ukupno dvanaest predviđenih. U Subotici je još jedan planiran u junu kada će biti održana javna rasprava na izrađene nacrte oba zakona. Dogovoreno je da Radna grupa razmatra sve primedbe i predloge sa javnih konsultacija, ali i onih koji stignu od zainteresovane javnosti elektronskom poštom sabina.ivanovic@ekologija.gov.rs ili aarhussu@openunsubotica.rs.
