Konačno “zagađivač plaća” za štetu prema životnoj sredini
04.11.2019
Konačno “zagađivač plaća” za štetu prema životnoj sredini
Uz podršku Misije OEBS u Srbiji, Ministarstvo zaštite životne sredine je u saradnji sa Regionalnim Arhus centrom Otvorenog univerziteta Subotica, u ponedeljak, 4. novembra 2019. godine, organizovalo javne konsultacije na temu Nacrta Zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini.
Pozdravljajući prisutne ispred Misije OEBS u Srbiji, savetnica za životnu sredinu, Olivera Zurovac Kuzman, je istakla da je ovo deseti skup u okviru konsultativnog procesa, a prevashodni cilj je da javnost što više, bolje i detaljnije stekne uvid u odredbe predloga ovog zakona i da svi daju svoj doprinos i viđenje kako da se dokument na što efikasniji način izradi i da bude što operativniji. Takođe, je naglasila da se zakonodavstvo Evropske unije temelji na principu “zagađivač plaća”, te da će usvajanjem ovog zakona, Republika Srbija načiniti značajan iskorak u osnaživanju zakonodavstva i učiniti životnu sredinu zdravom za sve stanovnike, a istovremeno podržati održivi razvoj, što i jeste cilj.
O najvažnijim odredbama Nacrta Zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini, izvestila je, Tina Janjatović, iz Odeljenje za informacije i saradnju sa civilnim društvom iz oblasti zaštite životne sredine resornog ministarstva. Prvo se osvrnula na Direktivu sa kojom se nacrt zakona usklađuje. Usvojena je 2004. godine u Evropskoj uniji, a ima za cilj uspostavljanje zajedničkog pravnog okvira odgovornosti prema životnoj sredini. Podizanje principa “zagađivač plaća” na zakonodavni nivo konkretno znači da će ubuduće svaki zagađivač koji nanese štetu životnoj sredini ili prouzrokuje neposrednu opasnost od nastanka te štete biti dužan da nadoknadi troškove mera sprečavanja ili otklanjanja, odnosno remedijacije štete prema životnoj sredini. Raspon tih troškova zavisiće od svakog slučaja ponaosob, a razlika između ovog i ostalih zakona ogleda se u tome što će zagađivač biti dužan da sam plati sve one troškove koji će biti neophodni da bi se životna sredina vratila u prvobitno stanje u kojem je bila pre nastanka štete i neposredne opasnosti po štetu. Janjatovićeva je dodala da se razmatra mogućnost osnivanja posebnog odeljenja za procenu štete u ministarstvu koje je “nadležni organ” po ovom zakonskom predlogu. Ukazala je na razmišljanja da privredni subjekat može zaključiti ugovor o osiguranju od odgovornosti za štete prema životnoj sredini. Međutim, osiguravajuća društva još uvek nemaju ovakvu vrstu usluge. U skladu sa ovim nacrtom, pravna i fizička lica ne mogu ostvariti pravo na novčanu naknadu. Nakon usvajanja dokumenta, predviđene su dve godine za donošenje podzakonskih akata i početak primene.
Šef Službe za zaštitu životne sredine i održivog razvoja Gradske uprave Subotica, Žika Reh, se kao uvodničar osvrnuo na činjenicu da se do sada ovo načelo primenjivalo kroz odgovornost za zbrinjavanje otpada, odnosno kroz naknade za zagađenje životne sredine. Međutim, po prvi put, se sada nazire da će biti utvrđena metodologija koliko zaista štete neka aktivnost čini životnoj sredini i, u određenom slučaju, biće urađena procena koja je šteta zapravo nastala. Na osnovu ovog zakonskog predloga, lokalna samouprava nije nadležni organ po pitanju primene načela odgovornosti za zagađivanje životne sredine, ali je lokal taj koji trpi posledice neodgovornog odnosa prema okolini i tako se smanjuje ekonomska vrednost. Zbog toga je vrlo značajno da ova oblast bude uzdignuta na viši nivo. Mišljenja je da je ovu oblast trebalo razraditi u okviru Zakona o zaštiti životne sredine, mada ovakav poseban zakon pokazuje težinu i značaj. Reh smatra da je ključna stvar utvrđivanje metodologije, a da je otežavajuća okolnost to što nedostaje izveštaj stanja životne sredine u nqašoj državi, jer bi tako bio rešen problem “nultog stanja”. Posebno je ukazao na nedostatak podataka o biljnom i životinjskom svetu, ali i na potrebu utvrđivanja “ekosistemske usluge” odnosno novčanog izražavanja vrednosti ekosistema. Imajući u vidu da ćemo imati “tri krovna zakona”, sugerisao je svojevrsnu “giljotinu”, odnosno usaglašavanje svih zakona iz oblasti životne sredine.
Jedan od uvodničara, advokat, Sreten Đorđević, je na početku pohvalio OEBS i ministarstvo za organizovanje javnih konsultacija koje predhode raspravama, jer se tako dolazi do kvalitetnog dokumenta. Raduje se ovom zakonu i konačno implementaciji načela “zagađivač plaća”, koji moramo zbog sebe usvojiti, bez obzira da li će nas i kada primiti u Evropsku uniju. Naglašava da mu se ne dopada puka transkripcija sa Direktivom EU, već se treba prilagoditi našem sistemu i uslovima. Analizirajući ga, istakao je kao veoma važnu stavku to što će biti primenjiv i na one koji rade “na crno”. Smatra da je prepoznat pojam zainteresovane javnosti, uključujući i udruženja, te da je dobro definisano informisanje. Ali se zapitao da li preti opasnost obesmišljavanja ako se budu zahtevali višednevni rokovi prigovora u momentu kada se mora odmah reagovati.
Prezentovanje Nacrta zakona sa različitih aspekata je bilo u formi interaktivne diskusije u koju su se uključili predstavnici CEKOR-a. Zvezdan Kalmar smatra da je neophodno obratiti pažnju na sastav Komisije za procenu predloga mera remedijacije koji mora biti multidisciplinaran, a može ga po ovom zakonu formirati nadležni organ, a to je resorno ministarstvo. Takođe, je predložio da se osnuje poseban fond u cilju što bržeg delovanja u slučaju uklanjanja posledica. Nataša Đereg, je zapitala kako Srbija misli da ispoštuje obavezu koju je preuzela pristupajući Energetskoj zajednici koja je odredila januar 2021. godine za prihvatanje Direktive o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini. Osvrnula se i na problem nemogućnosti osiguranja, kao i na to da se ovim zakonom, na žalost, ne rešava tzv. “istorijsko zagađenje”. Apelovala je na ukidanje zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, jer već sada nedostaje stručni kadar neophodan za izradu i primenu zakonske regulative.
Termin “operater” je izazvao najviše komentara, jer po Zakonu o upravljanju otpadom to je svako pravno lice ili preduzetnik na čije ime se izdaje dozvola za upravljanje otpadom. Na to su ukazali direktori preduzeća, Angelina Bertović,“Eko Fenix B Tim” i Zoran Arsić, “Eko Flor Nord Trade”. Sugerisali su usaglašavanje terminologije, jer ovako izgleda kao da se ovaj zakon odnosi samo na njih.
Bjanka Čuturilo iz Regionalne deponije Subotica, je mišljenja da se član 14. bolje definiše, a odnosi se na solidarno snošenje troškova više onih koji su načinili štetu. Jedan od učesnika skupa iz Udruženja “Solidarnost”, Laslo Mesaroš, je predložio da se ovim zakonom reguliše šteta i po vazduh, a ne samo po zaštićene vrste i prirodna staništa, vodu i zemljište. Takođe, je predložio da se kao što je utvrđeno kod “Štete po zemljište” i kod drugih spomene rizik po ljudsko zdravlje, a ne samo životnu sredinu.
Na kraju je, moderator, Snježana Mitrović, rukovodilac Regionalnog Arhus centra Otvorenog univerziteta Subotica, obavestila zainteresovane da je do 20. novembra na javnoj raspravi Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom, a da su javne konsultacije na Nacrt ovog Zakona planirane da se održe u organizaciji Arhus cenatara Kragujevac i Niš.
Medijska i Internet arhiva:
- http://yueco.rs/nacrt-zakona-o-odgovornosti-za-stetu-prema-zivotnoj-sredini/
- https://www.youtube.com/watch?v=8o0ek8JCZqU&feature=youtu.be
- http://www.tvsubotica.com/index.php?c=vest&vestid=7551&slider=off&lg=sr
- https://www.subotica.info/2019/10/31/javne-konsultacije-nacrt-zakona-o-zivotnoj-sredini
- http://www.gradsubotica.co.rs/da-zagadjivac-uz-kaznu-plati-i-sanaciju-stete-nanete-zivotnoj-sredini/
