Kako bi KOVID-19 mogao da uspori energetsku tranziciju sa fosilnih goriva?
19.04.2020
U jeku pandemije novog koronavirusa i cenovnog rata između naftnih giganata Saudijske Arabije i Rusije, kvalitet vazduha na globalnom nivou se usled smanjenja privrednih i urbanih aktivnosti ljudi značajno poboljšao. Satelitski snimci, napravljeni širom Azije, Evrope i Amerike, pokazuju da su širom sveta emisije štetnog gasa azot-dioksida pale, što je rezultovalo u kristalno čistom nebu čak i u gradovima koji su inače obavijeni smogom. Ipak, Međunarodna agencija za energetiku (IEA) upozorava da bi pozitivni efekti zdravstvene krize po životnu sredinu mogli da budu kratkog daha ukoliko ne nastavimo transformaciju energetskog sektora naše planete u smeru održivosti.
Prema mišljenju stručnjaka, rezovi nastali u proizvodnji imaju potencijal da podriju napore za pronalaženjem i usavršavanjem čistih tehnologija. Postoji opasnost da, zbog fokusa na suzbijanje virusa, zakonodavci zanemare važnost prethodno postavljenih klimatskih ciljeva, što bi se negativno odrazilo na razvoj obnovljivih izvora energije, skladištenje energije, elektromobilnost, grejanje i hlađenje i cirkularnu ekonomiju.
Bez intervencija vlada pojedinačnih zemalja i njihovih finansijskih podsticaja niskougljeničnoj budućnosti, naglo pojeftinjenje nafte bi takođe doprinelo sprečavanju energetske tranzicije ako propisi za energetsku efikasnost budu skrajnuti po strani zbog interesa zagađujućih industrija, kao što su naftna i gasna, ali i avio-saobraćaj.
Velike investicije u različite vidove čiste tehnologije, kao što su vetroparkovi, vodonik i baterije, će istovremeno pružiti podstrek i ekonomiji i ekologiji. Izveštaj već pomenute agencije je otkrio da su vlade odgovorne za više od 70 odsto ukupnih direktnih i indirektnih ulaganja u energetiku, te imaju mogućnost da novac usmere ka rešenjima s nižim razornim uticajem na naše okruženje.
Političke vođe su u situaciji da trenutnu nepovoljnu situaciju preokrenu u korist dekarbonizacije, ističu pojedini.
Jelena Kozbašić
