KOVID-19 i životna sredina
06.04.2020
Proteklih nedelja, čitali smo često o tome kako kroz pandemiju COVID-19, priroda zapravo uzvraća udarac čoveku, koji veruje da je prirodu sebi suvereno podredio. A da li je to baš sve tako? Hajde da pogledamo dostupne podatke i relevantne činjenice, pa procenimo sami. Ovo će nesumnjivo biti značajna tema za naučnu zajednicu u godinama pred nama, i mi ćemo se ovom temom zasigurno dosta baviti kada nam na raspolaganju bude mnogo više podataka i potpunijih informacija.
Tri put meri, jednom... tvituj
Informaciono doba u kome živimo omogućilo nam je deljenje gotovo neograničene količine različitog sadržaja u realnom vremenu. Najznačajniji generator istog su društvene mreže kojima gotovo svaki pojedinac ima pristup. Među njima, nažalost, svoje mesto imaju i nepotpune ili pak potpuno pogrešne informacije koje kod korisnika kreiraju iskrivljene slike stvarnosti. Problem uvećavaju često i sami mediji koji bez prethodne provere objavljuju ovakve sadržaje. Tako smo prethodnih nedelja mogli da čitamo o značajnom smanjenju zagađenja voda i naprasnom oporavku faune u Veneciji. Ipak, iza ovih navoda stajao je samo senzacionalizam. Kanali u Veneciji zapravo nisu postali manje zagađeni, iako voda u njima sada jeste nešto bistrija usled manjeg intenziteta vodnog saobraćaja koji je omogućio spuštanje sedimentacije na dno kanala. Ni vesti o povratku labudova i delfina u pomenute kanale nisu bile istine. Labudovi snimljeni u Buranu u Veneciji, zapravo su tu bili stalni gosti i pre izbijanja pandemije, dok su delfini iz Venecije snimljeni na Sardiniji.
Takođe, pažnju je privukla i vest o krdu slonova koji su provalili u selo u provinciji Juan u Kini, u kome su se stanovnici povukli u svoje domove usled pandemije. Slonovi su uslikani kako spavaju u poljima čaja, nakon što su se navodno napili od kukuruznog vina na koje su naišli. Međutim, vesti u Kini su demantovale ovakve navode. Nije novost da se slonovi pojave u ovim sredinama, međutim to nije bio slučaj pomenutih slonova sa slika, niti su se oni napili i zaspali u poljim.
Za slučaj da se ranije sa njim niste susreli, ovo iznad nas, to je nebo
Očekivati suštinske promene u životnoj sredini za ovako kratak vremenski period nije u potpunosti realno. Međutim, neke promene jesu uočene. O smanjenju koncentracije ugljen dioksida u Kini, ali i azotnih oksida u Italiji i Kini, već je pisao Predrag Momčilović u tekstu „Priroda i društvo tokom i nakon koronavirusa“ koji prenosimo u ovom broju EKŽurnala. Od trenutka pisanja njegovog članka postale su nam dostupne i neke nove informacije.
Pre svega, Američka agencija za zaštitu životne sredine i Evropska svemirska agencija su zabeležile pad u koncentraciji azotnih oksida u Sjedinjenim Američkim Državama i nizu evropskih država. Ove emisije primarno nastaju u sektoru saobraćaja, koji je znatno smanjen usled ograničenog kretanja ljudi. Gradovi poput Pariza, Barselone, Madrida, Brisela i Frankfurta imali su znatno niže stope zagađenja tokom perioda od 5. do 25. marta u odnosu na isti period prethodne godine. Slični su trendovi i u Sjedinjenim Državama. Na ulicama Kalifornije zabeležen je pad saobraćajnog prometa od čak 60%.
Osim drumskog saobraćaja, emisije avio saobraćaja će u značajnoj meri biti smanjene usled masovnog otkazivanja letova. U Sjedinjenim Državama se očekuje da će u naredna dva meseca tek 20% planiranih letova u zemlji biti realizovano, dok je procenat za međunarodne letove oko 10-20%. Slični trendovi su i među evropskim avio kompanijama. Tako je 30. marta 2020. godine, apsolutni broj letova u Evropskoj uniji bio smanjen za 26 800 u odnosu na isti dan prethodne godine, odnosno čak 86,9%. Sa druge strane, segment ovog tržišta koji nije zabeležio značajniji pad je transportni avio saobraćaj. Na dan 28. marta 2020, broj teretnih letova pao je tek za 2% u odnosu na isti dan prethodne godine.
Gotovo obustavljen avio i drumski saobraćaj direktno se reflektovao na potražnju i samim tim cenu fosilnih goriva na svetskom tržištu. Tako je početkom aprila, cena nafte najniža od novembra 2002. godine. Takođe, očekuje se smanjenje intenziteta proizvodnje uprkos skorim navodima Saudijske Arabije da će uvećati svoje proizvodne kapacitete. Udeo u tome igra činjenica da trenutna cena nafte čini proizvodnju nafte iz škriljaca, takozvani freking, ekonomski neisplativim.
Umanjena ekonomska aktivnost povlači za sobom i smanjenu potrebu za električnom energijom, a samim tim i za ugljem, čijim sagorevanjem u termoelektranama se dobija električna energija. Tako je potrošnja uglja u šest najvećih termoelektrana u Kini opala za čak 40% u odnosu na poslednji kvartal 2019. Sa druge strane Pacifika, Sjedinjenje Države takođe beleže drastičan pad u potražnji ovog energenta. Procene su da će već u kratkoročnom periodu doći do zatvaranja kompanija u industriji. Kakve će ovo efekte imati ne klimatske promene i međunarodnu klimatsku politiku? Ostaje nam da vidimo.
Nije sve u vazduhu.. Ima nešto i u otpadu
Sa druge strane, neke od posledica pandemije na životnu sredinu ne mogu se posmatrati kao pozitivne. Od njenog izbijanja zabeležen je značajan rast u upotrebi plastičnih i drugih proizvoda za jednokratnu upotrebu. To se dešava upravo u godini kada je najavljeno uvođenje restriktivnih mera u pogledu korišćenja jednokratnih plastičnih proizvoda u različitim zemljama širom sveta poput Francuske i Velike Britanije.
Zbog pojačane potrebe za higijenom očekuje se veća zastupljenost plastičnih pakovanja za različite prehrambene proizvode. Starbaks je primer jedne od multinacionalnih kompanija koja je uvela mere koje vode ka uvećavanju otpada, kako bi zaštitila svoje zaposlene. Ova kompanija je zabranila služenje pića u šoljama kupaca i ono se od sada može dobiti isključivo u šoljama za jednokratnu upotrebu.
Drastičan rast beleži i medicinski otpad, koji uključuje pre svega maske i druge vrste zaštitne opreme koju pre svega koristi medicinsko osoblje, ali sve više i stanovništvo. Bolnice su pod pritiskom zbog nedovoljnih kapaciteta za adekvatno odlaganje otpada koji je kontaminiran organskim otpadom obolelih, ali i drugim kontaminiranim materijalima. U provinciji Vuhan, količina medicinskog otpada koju su bolnice generisale bila je šest puta veća od perioda pre krize. Iz tog razloga, kineske vlasti bile su primorane da grade ne samo bolnice, već i nova postrojenja koja bi se isključivo bavila adekvatnim tretiranjem medicinskog otpada.
Dakle, borbu protiv pandemije čovečanstvo će završiti u uslovima nešto višeg kvaliteta vazduha (koji inače samo zagađuje), sa nešto očuvanijom i oporavljenom prirodom (koju inače uništava) i sa nešto više otpada (koji samo proizvodi i nagomilava).
A da li će Planeta i priroda nakon pandemije biti u boljem ili gorem stanju? Pokazaće vreme. I podaci, podaci, podaci.
Autori: Ilija Jovančevć i Tatjana Avramović, Beogradska otvorena škola
Izvor: http://www.bos.rs/ekz/vesti/134/2020/04/06/covid-19-i-zivotna-sredina.html
