Srbija na Konferenciji UN o promeni klime u Durbanu
06.12.2011
Na Konferenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime koja se održava u Durbanu, Južnoafrička Republika, učestvuje i delegacija Republike Srbije. Nakon neuspeha pregovora u Kopenhagenu, konferencija je nova šansa za postizanje dogovora o konkretnim procedurama, pravilima i vremenskom okviru za usvajanje pravno obavezujućeg dogovora za period nakon 2012. godine, o čijoj neophodnosti govori i podatak da obaveze proistekle iz Kjoto protokola ističu 31. decembra naredne godine.
- Novi dokument koji bi trebalo da zameni Protokol iz Kjota, biće donet najverovatnije tek 2015. godine. Donošenje tog pravno obavezujućeg dokumenta odlagano je više puta do sada, a poslednji put je najavljivan za 2012. godinu. Postoje šanse da se to neće desiti naredne godine i da će taj rok biti produžen na 2015. Zbog velikih mimoilaženja u stavovima zemalja u razvoju, nekih koje to više nisu poput Kine, kao i zbog razvijenih zemalja. Konferencija UN u Durbanu o promeni klime koja je trebalo da traje do 9. Decembra, najverovatnije će biti produžena za još jedan dan, jer do sada vođeni pregovori na tehničkom nivou kako bi se utvrdile obaveze po pitanju smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte posle 2012. godine, ne teku predviđenim tokom - objašnjava državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Bojan Đurić.
On ukazuje da su glavne prepreke utvrđivanja obaveza smanjenja gasova to što zemlje u razvoju kao što su Kina, Indija i Brazil, ne žele nametanje obaveza razvijenih zemalja kao što su Amerika, Japan i Australija.
- Te tri zemlje, pak ne žele da preuzmu obaveze ukoliko iste obaveze ne prihvate i Kina, Indija i Brazil. U poslednje tri godine Kina je najveći emiter gasova sa efektom staklene bašte i na tom prvom mestu je pretekla SAD, ali se brani činjenicom da je ona mnogo niže plasirana zemlja, ako se uzme u obzir emisija gasova po glavi stanovnika. Primera radi, Južnoafrička Republika je veći emiter gasova sa efektom staklene bašte od Francuske. Evropska unija jedina ima jasno definisanu politiku smanjenja emisija gasova do 2020. Godine, a čak ima i razvijeniju platformu za razvoj karbo neutrala do 2050. Godine. EU emituje samo 11 odsto od ukupnih gasova sa efektom staklene bašte i kao takva ne ulazi u velike zagađivače - naveo je državni sekretar Đurić.
Prema njegovim rečima, veoma je bitno da Evropa, kao kontinent, zauzme jedinstven i jasan stav i pruži podršku EU kao svetskom lideru u ovoj oblasti. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun rekao je tokom izlaganja da podaci Svetske meteorološke organizacije pokazuju da je emisija gasova sa efektom staklene bašte najviša u ljudskoj istoriji, kao i da se očekuje da će rasti.
- Očekujem da će u naredna tri dana pregovori dati određene smernice. Imajući u vidu da je Srbiji strateški cilj ulazak i punopravno članstvo u EU, kao država pratimo njene pozicije - zaključio je državni sekretar Đurić.
Kao članica Okvirne konvencije UN o promeni klime u statusu van Aneksa I, kao i članica Kjoto protokola u statusu van Aneksa B, Srbija pripada zemljama koje nemaju kvantifikovane obaveze smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte u okviru Kjoto protokola, već samo opšte obaveze koje proističu iz Konvencije. Osim toga, sve članice EU imaju status Aneks I i Aneks B Konvencije i Kjoto protokola, odnosno kvantifikovanu obavezu smanjenja emisija. Kroz pregovarački proces i pri bileteralnim susretima, EU je iznela očekivanja da i države sa statusom ne-Aneks I, a posebno države kandidati i potencijalni kandidati za članstvo, preuzmu obaveze smanjenja ili ograničenja emisija za period posle 2012. godine. U skladu sa političkom platformom koja je usvojena pred Konferenciju u Kopenhagenu 2009. godine, Srbija će u periodu do dobijanja statusa zemlje članice raditi na uspostavljanju svih potrebnih elemenata kako bi bila spremna da u trenutku pristupanja EU preuzme i kvantifikovane obaveze smanjenja emisija. Istovremeno, u skladu sa Prvim izveštajem Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i podrškom Kopenhagenškom sporazumu, Srbija će značajno ograničiti rast emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Pregovori o obavezama za period posle 2012. godine započeti su 2007. godine na Baliju i nastavljeni 2008. godine u Poljskoj. Završetak pregovora je očekivan na Konferenciji u Kopenhagenu, a kako nije usvojen novi međunarodno pravno obavezujući dokument, pregovarački proces o obavezama nastavljen je i tokom 2010. godine i rezultirao usvajanjem „Dogovora iz Kankuna" na Konferenciji u Meksiku, decembra 2010. godine. Taj dogovor sadrži set odluka koje se tiču oblasti adaptacije, mitigacije, transfera tehnologija, jačanja kapaciteta i finansiranja. Pregovarački proces nastavljen je i u 2011. godini, održan je sastanak početkom oktobra u Panami, na kojem je došlo je do pomaka usvajanjem teksta koji će biti razmatran u Durbanu.
Ratifikacijom Konvencije i Protokola Srbija je preuzela obavezu utvrđivanja i sprovođenja mera i aktivnosti na nacionalnom nivou, kao i izrade nacionalnih izveštaja, periodično izveštavanje organa Konvencije, međunarodnu saradnju u oblasti klimatskih istraživanja i sistematskih osmatranja, transfera znanja i čistih tehnologija, donošenja i sprovođenja mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, obrazovanja, obuke i informisanja javnosti o uzrocima i mogućim uticajima na promenu klime. Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja započelo je niz aktivnosti u cilju ispunjenja obaveza preuzetih ratifikacijom Konvencije i Protokola i priprema za sprovođenje akcija u borbi protiv klimatskih promena za period posle 2012. godine.
Važno je istaći da je Srbija ispunila jednu od najznačajnijih obaveza prema Konvenciji, kao i očekivanje EU, usvajanjem Prvog izveštaja Prema Konvenciji u novembru 2010. godine. Ministarstvo je u saradnji sa drugim relevantnim institucijama Vlade i drugim zainteresovanim stranama pripremilo projektni dokument za pripremu Drugog izveštaja, koji je posredstvom UN Programa za razvoj UNDP, dostavljen Globalnom fondu za životnu sredinu na odobrenje i obezbeđivanje finansijskih sredstava.
Okvirna konvencija UN o promeni klime usvojena je na Konferenciji UN o razvoju i životnoj sredini 1992. godine u Rio de Žaneiru, a potpisalo ju je 166 zemalja. Prema aktuelnom dokumentu o Statusu potvrđivanja, Konvencija trenutno broji 194 članice, dok je Kjoto protokol (u daljem tesktu Protokol) do sada stupio na snagu za 189 države. Osnovni cilj Konvencije je obezbeđivanje stabilizacije atmosferskih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte, a način postizanja ovog cilja utvrđen je Kjoto protokolom.
